Došlo je vreme da vas upoznamo i sa najboljim futsalerom Prve lige Libana i uzdanicom reprezentacije Srbije – Draganom Tomićem.

Kako je popularni Gale od talentovanog napadača na travnatim terenima srpskoligaškog karavana došao u priliku da zaigra protiv imena poput Falkaa, Rajana Gigsa i Maldinija, od koga je učio ‘azbuku futsala’, koji mu je najlepši trenutak u dosadašnjem toku karijere, ali i još mnogo mnogo toga, možete pročitati u sledećem tekstu!

Rođeni ste Temerinac, pa je tako i vaša karijera počela u rodnom gradu. Ipak, veoma mladi ste prešli u OFK Beograd. Kako se sećate perioda na Karaburmi i kako ste se, tada kao kadet, navikli na život u prestonici? Ubrzo ste iz OFK Beograda otišli u Novi Sad, šta je bilo presudno za promenu sredine?

– Jeste, sa svojih 7 godina sam počeo da treniram fudbal, celu osnovnu školu sam trenirao u školi fudbala TSK iz Temerina koja je u to vreme bila jedna od cenjenijih u Vojvodini. Kada sam upisao srednju školu u Novom Sadu imao sam priliku da odem na mini kamp OFK Beograda, gde su bile organizovane probne utakmice za igrače iz svih delova Srbije. U tom periodu trener kadetske ekipe OFK Beograda je bio Dževad Prekazi slavni fudbaler Partizana a potom i Galatasaraja. Na prvoj i jedinoj probnoj utakmici sam bio zapažen i moj nastup se svideo Prekaziju pa smo posle meča napravili dogovor da ostanem godinu dana u klubu sa Karaburme. Mogu da kažem da sam tada mnogo naučio od trenera Prekazija i on je jedan sjajan čovek pre svega. Moj napredak za godinu dana u kadetima OFK Beograda je bio očigledan, sve je teklo po planu i niko nije očekivao da će nas kao omladince preuzeti drugi trener kod kog nisam imao zadovoljavajuću minutažu, pa sam se odlučio da promenim klub. U tom momentu FK Novi Sad, klub sa bogatom tradicijom, ispostavio se kao najbolja opcija i tu sam osvojio omladinsku ligu Vojvodine i debitovao za prvi tim koji se tada takmicio u Prvoj Telekom ligi Srbije.

Kada ste se zaljubili u ‘magičnu igru na petoparcu’? Publika se u vaše igre zaljubila još na turnirima širom Srbije, ali najviše Vojvodine, da li je i vama ljubav prema futsalu krenula da se rađa preko turnira?

– Magična igra na petoparcu me je uvek privlačila, od školskih turnira, preko malog fudbala sa drugarima, a posle toga stigli su i seniorski turniri, koje sam počeo da igram jako rano sa nekih 15, 16 godina. Tako da se može reći da je moja ljubav prema malom fudbalu kao i većini sadašnjih futsalera počela na zimskim i letnjim turnirima.

Najava velike karijere stigla je baš posle turnira, osvajali ste ih sa lakoćom, a dobijali ste i neke pojedinačne nagrade za najboljeg igrača i strelca. Koliko su vam igre na turnirima pomogle u pronalasku angažmana na futsal nebu Srbije (verovatno dosta jer igre kao one na Dnevnikovom turniru u Novom Sadu za ekipu Pet prijatelja nisu mogle da prođu nezapaženo)?

– Pa sigurno da su mi mnogo pomogli turniri koje sam igrao, da na kraju i profesionalno zaigram futsal. Jedan od njih je svakako Dnevnikov turnir, koji sam osvojio sa svojom, pre svega drugarskom ekipom 5 prijatelja. Ovo je jedan od najvećih i najstarijih turnira kako u Novom Sadu, tako i u Srbiji, a ja sam imao tu čast da budem proglašen za najboljeg igrača. Nije mala stvar kada vidiš svoje ime na spisku pored svih velikih imena fudbala i futsala koji su iz godine u godinu dobijali tu nagradu.

Ako se ne varam, kao fudbaler ste karijeru završili u Mladosti iz Bačkog Jarka, a pre toga ste igrali i za ČSK iz Čelareva i Slogu iz Temerina. Na kojoj poziciji ste nastupali i kakav ste ‘tip igrača bili’? Iz kog razloga ste odlučili da sa velikog fudbala pređete na futsal?

– To su sve bile srpskoligaške ekipe po rangu takmičenja, treća liga Srbije po kvalitetu. Što se tiče pozicije igrao sam u prednjoj liniji na svim mestima od centralnog i krilnog napadača do centralnog veznog. Za moj prelazak sa fudbala na futsal, kao što sam rekao najzaslužniji su turniri i partije koje sam pružao bile su ulaznica da se potpuno prebacim na futsal. Drugi razlog zbog kog sam se opredelio za futsal je to što karijera na fudbalu nije išla uzlaznom putanjom neko vreme, već sam stagnirao. Posle poziva jednog bivšeg člana Prve futsal lige Srbije, KMF Bečeja i tadašnjeg trenera tog kluba Dejana Stanojeva, dobro sam razmislio i doneo odluku da započnem karijeru na parketu.

U svakom klubu u kom ste bili imali ste najviše ambicije i borili ste se za titulu. Tako je bilo u Bečeju, zatim i u Deusu, kako se sećate tog perioda svoje karijere?

– Moram da naglasim da kada sam dosao u Bečej, zatekao sam mnogo iskusnu i kvalitetnu ekipu. Tim su činili igrači koji su važili za najiskusnije u tom periodu, a i sada se bore za titulu u Prvoj futsal ligi Srbije. Za klub su nastupala imena kao što su Igor Šošo, Milan Živić i ostali… Imao sam tu sreću da ‘azbuku futsala’ učim od njih i te godine sam uzeo svoj prvi trofej – osvojili smo Kup Srbije, a u finalu na Ubu pobedili smo veliki Ekonomac. Potom je došao jedan od lepših perioda u mojoj karijeri. Prešao sam u tim iz Sremske Mitrovice, KMF Deus Roloplast Mošić i nastupi u tom klubu bili su ‘odskočna daska’ za dalji tok moje karijere. Bio sam jedan od najbolji strelaca lige, a zatim sam dobio priliku da debitujem za reprezentaciju Srbije. Za Deus su u to vreme nastupali reprezentativci Milosavac, Lazić, Živanović i Antonić, kao i ostali sjajni igrači kapiten Đokić, Simić, Popović, Čizmar, Santrač… , a sa klupe nas je predvodio Dejan Majes. Ova sjajna ekipa je napravila istorijski uspeh i pored pobede protiv višestrukog šampiona države Ekonomca u Kragujevcu, za dlaku nam je izmakla titula šampiona, sezonu smo završili na drugom mestu. To je bio jedan lep period, sa puno dobrih rezultata, lepe atmosfere i druženja.

Priliku da debitujete za reprezentaciju dobili ste na prijateljskim utakmicama protiv Crne Gore odigranim u Tivtu, a poziv je stigao od tadašnjeg selektora Ace Kovačevića. Ipak i pored fenomenalnih igara, poziv za prvu zvaničnu utakmicu usledio je tek kod sadašnjeg selektora Gorana Ivančića. Da li ostaje žal što niste učestvovali na Evropskom prvenstvu u Beogradu iako ste, po mišljenju javnosti, igrama zaslužili da se nađete na spisku? Da li je stiglo neko objašnjenje zbog čega niste bili odabrani u sastav Orlova?

– Naravno da ostaje žal što nisam bio deo reprezentacije koja je napravila istorijski rezultat u Areni, ali to je bila odluka tadašnjeg selektora Ace Kovačevića. Ipak, napravljen je odličan rezultat i niko ne može da zameri tadašnjem selektoru zašto ja, ili neko drugi nismo bili deo tima. Moramo da budemo ponosni na to šta je urađeno, jer ko god da je tad igrao ili sedeo na tribinama, napravio je rezultat koji nas je zadužio da svaki put dajemo svoj maksimum i da probamo, evo već u februaru sledeće godine, ponovo da dokažemo da smo jedna od najboljih evropskih reprezentacija.

Već na trećoj zvaničnoj utakmici za Srbiju usledio je i het trik protiv Moldavije čime ste potvrdili da ćete u budućnosti biti jedan od najvažnijih šrafova u mašineriji Orlova. Kako ocenjujete rad selektora Ivančića i šta očekujete od Evropskog prvenstva u Sloveniji? Da li Srbija može korak dalje nego u Beogradu?

– Selektor Ivančić je uneo dosta noviteta, želi da podigne reprezentaciju na viši nivo, da budemo stalni učesnici velikih takmičenja. To iziskuje vreme, a da li je ovo dovoljno videćemo u Sloveniji. Grupa sa domaćinom i Italijanima nije laka, trebaće nam mnogo snage, želje i sreće da prvo prođemo u nokaut fazu, pa da onda razmišljamo o nekom polufinalu ili koraku dalje.

Pre odlaska u klub za koji sada nastupate već ste imali iskustva u Libanu. Možete li da upoznate naše čitaoce kako ste otišli u tim Al Majadin i koliko ste se dugo zadržali tamo?

– Libanski Al Majadin, za koji je nastupao naš reprezentativac Slobodan Rajčević, te sezone je osvojio nacionalni šampionat i stekao pravo nastupa na azijskog Ligi šampiona koja se igrala na Tajlandu. Klub me je angažovao na samo dva meseca, tačnije samo za period Lige šampiona, a kontakt je napravljen preko našeg bivšeg reprezentativca Borisa Čizmara, na njegovu preporuku sam stigao prvi put u Liban.

Posle fenomenalnih partija u Deusu usledili su pozivi koje bi većina igrača prihvatila. Ekonomac i Euromotus želeli su vas po svaku cenu u timu. Ipak, odlučili ste se za povratak u Liban i prihvatili ste poziv trenera Dejana Đedovića i najboljeg tima te države ekipe Bank of Bejrut. Koji je razlog te odluke?

– Kada me je trener Đedović kontaktirao i kada smo razgovarali o klubu Bank of Bejrut i ambicijama koje klub ima, nije nam mnogo vremena trebalo da se dogovorimo o saradnji. Jednostavno uz prihvatljive uslove koje mi je ponudio klub iz Libana i plan koji mi je predstavljen nisam se puno razmišljao, tako da je u odnosu na naše domaće klubove prednost imao šampion Libana.

U Libanu ste već uspeli da osvojite titulu sa svojom ekipom, a ukoliko se ne varam proglašeni ste i za najboljeg igrača lige. Kakav je osećaj osvojiti titulu i biti jedan od najzaslužnijih pojedinaca za tako nešto?

– To je bila moja prva šampionska titula, pored Kupa Srbije, pa sam bio presrećan zbog toga. Plej of sam odigrao na nivou koji se od mene i očekivao, na neki način već posle dva meseca sam dokazao zašto sam doveden, pa je tako došla i nagrada za najboljeg igrača sezone 2016/17.

Recite nam malo više o Prvoj ligi Libana. Da li možete da je uporedite sa Prvom ligom Srbije? Kakav je kvalitet futsala, poseta na tribinama i kakva je organizacija, kako vašeg, tako i ostalih klubova?

– U odnosu na Prvu ligu Srbije u futsalu, libanski šampionat je kao prvo marketinški mnogo ispred, državna televizija prenosi završni deo prvenstva, a samim tim se pojavljuje i mnogo sponzora. Azijski i libanski futsal napreduju iz dana u dan, kvalitet može da se uporedi negde sa srpskim elitnim rangom. Kao što je u ovom momentu i u poslednjih par godina Ekonomac neprikosloven u srpskom šampionatu, tako je i moj klub, Bank of Bejrut neprikosloven u Libanu. Tim je sačinjen od sedam reprezentativaca Libana i dva stranca koji su, takođe reprezentativci svojih država. Liban ima tri lige raspoređene po kvalitetu, a postoje i lige mlađih kategorija. Studentska prvenstva su vrlo praćena i zapažena i možemo da kažemo da imaju neku budućnost. U Srbiji prvo i osnovno, po mom mišljenju, moramo rad sa mlađim kategorijama da podignemo na viši nivo, jer samo tako možemo da dobijemo nekog novog Perića, Kocića, Rajčevića… Moj trenutni klub, Bank of Bejrut je organizovan na profesionalnom nivou, pored osvajanja šampionata svake godine, klub ima najviše ambicije u azijskoj Ligi šampiona, a Bank of Bejrut kao vlasnik kluba obezbedila je najbolje uslove da se ti rezultati i ostvare. Posle osvajanja šampionata u prošloj sezoni, klub je pripreme za prvenstvo Azije počeo u Bejrutu, a bazični deo priprema obavili smo u Srbiji, na Zlatiboru. Na Zlatiboru smo odigrali i par pripremnih utakmica sa timovima iz Prve futsal lige Srbije i šampionom Crne Gore Titogradom, a posle toga klub je otputovao u Vijetnam i tamo se nalazio skoro mesec dana. U prestonici Vijetnama Ho Či Minu odigrali smo i prvenstvo, tako da mogu slobodno da kažem da svi u klubu očekuju titulu i plasman na fajnl for turnir prvenstva Azije ove sezone.

Imali ste priliku da učestvujete u velikom spektaklu u Bejrutu u kom su učestvovali i imena poput Brazilca Falkaa, Rajana Gigsa i Paola Maldinija. Možete li nam reći nešto više o tom događaju? Kakav je osećaj biti sa takvim legendama na terenu?

– Da je klub Bank of Bejrut ozbiljan i konkretan u svojim namerama, pokazao je i u tom slucaju kada je napravio ‘Magic Futsal’ utakmicu, koja je bila zabavnog karaktera a služila je za promociju futsala u Libanu. Meč između kluba Bank of Bejrut i ekipe sastavljene od velikih zvezda kako futsala tako i fudbala je događaj na kom ne dobija priliku svako da učestvuje… Sigurno da nam je svima bila čast da budemo na terenu sa takvim imenima, zajedno smo svi uživali, divili se fintama i potezima Brazilca Falkaa, pojavom Rajana Gigsa i Paola Maldinija, koji su velike zvezde svetskog fudbala… To veče će mi zauvek ostati u sećanju, tako nešto se jednostavno ne zaboravlja.

Kako ste se navikli na život u Bejrutu? Kako najčešće provodite slobodno vreme?

– Kada sam se dogovorio sa klubom, razmišljao sam i raspitivao se o toj državi, od trenera Đedovića sam čuo mnogo lepih informacija. Iako sam imao predrasude kao i većina o nekom ratu, priči da nije bezbedno živeti i funkcionisati u Bejrutu, sve je to ostalo u senci kada sam počeo da živim u ovom gradu i da ga iz dana u dan upoznajem. To je jedan lep grad, sa prelepim starim delom i centrom, sa preko 10 velikih tržnih centara, prelepih restorana i kafica, a standard je na visokom nivou i mogu reći da je ovo za život možda jedan od najskupljih gradova na svetu.

Ko je po vama najbolji igrač sa kojim ste igrali, a ko najbolji igrač protiv koga ste igrali?

– Pa sigurno da su najbolji igrači sa kojima sam do sada igrao naši reprezentativci Marko Perić i Mladen Kocić, a jedan od najboljih golmana na svetu je Miki Aksentijević. Ukoliko računam ‘Magic Futsal’ spektakl, onda je najbolji igrač protiv kog sam igrao sigurno, jedan od najboljih igrača futsala svih vremena Falkao! Svoju veličinu pokazao je čak i na toj utakmici. Pored njega istakao bih i igrače kao što su Ortiz i Pola koji su članovi šampiona Evrope Inter Muvistara, kao i Merlima futsalera portugalskog Sportinga.

Ko je po vama osoba koja je najzaslužnija za to što sada možemo da vas gledamo na nivou na kom igrate?

– Ne mogu da istaknem osobu koja je ključna za sve što mi se desilo do sada u karijeri, ali sigurno da ima par ljudi koji su uticali na to više nego ostali. Izdvojio bih Dejana Stanojeva koji je bio najuporniji da me dovede u KMF Bečej, on je od početka verovao da imam kvalitet za reprezentaciju, potom Igora Šoša od koga sam, kao što sam rekao, učio ‘azbuku futsala’, Dejana Majesa koji me je u Deusu postavio na poziciju pivota, što se pokazalo kao najbolje rešenje… Moram da naglasim da je veliki uticaj na razvoj moje karijere imao naš iskusni reprezentativac Vladimir Milosavac. Njegovu veliku podršku sam imao još na samom startu, prvo na turnirima koje smo igrali zajedno za FŽ Lampone, a posle smo nastupali i za Deus. Kada sam došao u Bank of Bejrut trener Dejan Đedović mi je mnogo pomogao da se uklopim u ekipu i sistem  tako da mi je mnogo lakše bilo uz njega da u startu pokažem svoje kvalitete. Njegovo iskustvo koje ima u radu van Srbije mi je mnogo pomoglo u odnosu prema igri, treningu, odnosu prema drugim igračima…

Najlepši momenat u dosadašnjem toku karijere?

– Najlepši momenat u karijeri je bez sumnje puna hala ‘Čair’ u Nišu na utakmici protiv Češke, pevanje himne zajedno sa navijačima koji su popunili tribine do poslednjeg mesta, a posle toga i prolaz na EP u Sloveniji. Tu je Srbija još jednom pokazala koliko voli futsal! Posle toga, može se reći moja prva titula sa trenerom Đedovićem u Libanu, kao i Kup Srbije sa Bečejom.

Da li pratite futsal u Srbiji? Bečej onakav kakav je postojao nekad više ne postoji, Deus će se boriti za opstanak u Prvoj ligi, a Ekonomcu je malo falilo da se plasira na F4 turnir UEFA Futsal kupa. Kako komentarišete sve ovo?

– Naravno da pratim dešavanja u srpskom futsal. Bečej sada nastupa u trećem rangu takmičenja, u potpuno nekom drugom sastavu, onaj stari KMF Bečej se nažalost ugasio… Deus je u borbi za opstanak, sigurno da će im biti teško da ostanu u ligi ukoliko se ne pojačaju adekvatno u zimskoj pauzi, želim im svu sreću u toj borbi! Pratio sam i gledao utakmice Ekonomca u Ligi šampiona, lepo je videti kada jedan srpski klub igra u egalu sa najvećim evropskim ekipama. Ove godine dovedena su ozbiljna pojačanja i ekipa se dobro nosila sa timovima kao što su Sporting, Peskara i Barselona… Ipak, ostaje žal što nije bilo malo više sreće jer su Kragujevčani mogli da naprave iznenađenje i odu pre Barselone na F4. Ali svakako je ovako nešto za srpski futsal vrhunski rezultat i Ekonomac je opet pokazao zašto se nalazi u samom vrhu evropskog futsala, a samim tim su svi ljudi u klubu promovisali Srbiju u najlepšem svetlu i zaslužuju svaki respekt.

Da li imate neki neostvareni san?

– Normalno je da svaki sportista ima neki san vezan za svoju karijeru, što se mene tiče u ovom momentu sigurno da je to osvajanje azijske Lige šampiona, kao i osvajanje medalje na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

Kakvi su vam dalji planovi u karijeri?

– Moji planovi za sada su vezani za klub, da završimo prvi na tabeli u prvom delu prvenstva a posle pauze osvojimo titulu i prvenstvo Azije. U januaru reprezentaciju očekuju pripreme za EP u Sloveniji, nadam se da ću zdrav i spreman dočekati taj period godine i da ću dati svoj doprinos reprezentaciji u ostvarenju cilja, a to je pre svega prolazak grupne faze Evropskog prvenstva. Očekuje nas teška grupa i moramo da dočekamo šampionat što spremniji i zdraviji da bi uz malo sreće došli do željenog cilja.

Za kraj, vratićemo se na početak. U svakom klubu u kom ste bili borili ste se za titulu, tako je bilo i na skoro svakom turniru koji ste igrali. Šta mislite, da li je to zbog kvalitetne igre i talenta, vrednog rada, pobedničkog mentaliteta ili kombinacije svega ovoga? Šta biste poručili mladim igračima u Srbiji, kako da jednog dana dostignu nivo Dragana Galeta Tomića, a možda ga čak i prestignu?

– Sigurno da je to sklop svega toga što ste naveli, u toj kombinaciji najviše se ističe, neka volja, rad, odgovornost i vera u sebe pre svega. Ko god da je odgovoran, iskren i čist prvo prema sebi pa onda i prema ostalima, nema sumnje da će postići željeni rezultat čime god da se bavi u životu, a sigurno da je tako i u futsalu.

Kada smo se zahvalili na izdvojenom vremenu, Dragan Gale Tomić je sledećim rečima još jednom pokazao svoju veličinu:

– Hvala vama, drago mi je da imamo jedan ovakav sajt kao sto je FutsalBALKAN, više puta ste pokazali koliko ste profesionalni, posvećeni srpskom futsalu i sigurno ste jedan od najvećih promotera futsala, kako u Srbiji tako i na Balkanu.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.