Nebojša Nešo Vuković, dobro poznato ime svima iz sveta sporta, rešio je da se posle 17 godina vrati na staze svog uspeha i sportu koji ga je proslavio..

Odkada se lopta prvi put zakotrljala bilo je ljudi koji su ga igrali iz pukog zadovoljstva, ali bilo je i takvih kojima je lopta predstavljala smisao života. Spajanje jednog i drugog predstavlja vrhunac fudbalskog hedonizam. Jedna od takvih osoba je i Nebojša Nešo Vuković, legenda malog fudbala – futsala sa beogradskih i terena bivše Jugoslavije. Čovek koji je ostavio dubok trag u ovom sportu za ceo život.

O njegovom privatnom životu se pisalo i pričalo svašta. Da je “šmeker” i “kriminalac”, čovek koji slama ženska srca i osoba koja zatvara kafane i restorane po Beogradu. Osoba koja posećuje sumljiva mesta i druži se sa ljudima sumnjivog morala.. Slušajući priče od njegovih prijatelja i sakupljajući informacije o Neši, došli smo do saznanja da je Nešo izuzetno poštena, odgovorna, primerna osoba, čovek od reči.

Ako želimo da pričamo o malom fudbalu u Srbiji ali I u regionu i uz to da budem objektivni, onda ne možemo da izostavimo jednog od ljudi bez kojeg ovaj sport u našoj zemlji ne bi ni postojao. Danas je ovaj sport u Srbiji jedan od najpopularnijih kako u klubskom tako I u reprezentativnom smislu a ništa od toga ne bi bilo moguće ni bez Nebojše Neša Vukovića, jednog od osnivača “bajke” malog fudbala, sportiste, danas uspešnog menadžera koji je pored bezbroj tituala I priznanja uzeo i najveće aplauze u halama širom tadašnje države i zemalja u okruženju.
Vuković nikada nije okačio svoje patike o klin, ali je mnogima iste pozajmio te ih obučio I od njih napravio velike zvezde.

Naišli smo i na jednu anegdotu odnosno sećanje koje ne bledi. Naime, ne želeći da propusti neodložne privatne obaveze a pošto su mu se prijatelji Peđa Rajić i Paja Gradić našli u problemu kako da odu na turnir u Mađarsku u Segedin Nešo priskače u pomoć. Na turnire po celoj zemlji ekipi a je išla sa do tada neuništivom “Zastavom 101” sa napravljenim kartonskim tablicama umesto originalnih, negde izgubljenih. Znajući po sebi koliko im je mali fudbal u krvi i da sa neispravnim autom ne bi mogli preći granicu ako uopšte i stignu do nje, ne razmišljajući ni časa, ključeve od svojeg auta  skoro novog  “Audi 100″ustupio njima dvojici rekavši da se auto i žena ne pozajmljuju nikome i okrenuo na drugu stranu ka svojim privatnim obavezama  rečima “ja ću se snaći a vi samo terajte ovo čudo, valjda ćete uspeti da uradite nešto u tom Segedinu”.

Poreklom iz Crne Gore iz Nikšića, gde se po rečima mnogih igrao najbolji mali fudbal u bivšoj Jugoslavije, bio je talentovan igrač velikog fudbala. Splet okolnosti ga je odveo zbog povrede na male terene na kojima je dokazao svoju veštinu i za koje ga je vezala i ljubav prema malom fudbalu. Početak ljubavi prema ovom sportu Nešu vezuje za sezonu 1996/1997 godinu kada je osnovao KMF”Onogošt”. Godine 1999-te klub dobija novo ime Panšped Onogošt i tada kreću uspesi. U sezoni 1999!/2000  osvaja 3. mesto beogradske lige, 2001. prvak Beograda, 2001/2002 drugi u Srbiji a u sezoni 2002/2003 u ligi Jugoslavije osvaja 4.mesto. U međuvremenu osvajaju se i mnogobrojni prestižni turniri širom tadašnje Jugoslavije:

-Pančevo 1998., 1999.godine, Ruma 1999. i 2000.godine, Beograd 1999, 2000 ,2001. godine, turnir u Šidu 1999.godine, Budva 2000. i Subotica 2001.godine kao i prestižni međunarodni turnir u Segedinu. Mnoštvo poznatih imena sa velikog i malog fudbala je igralo u Nešinim ekipama na turnirima. Uz to treba napomenuti pregršt osvojenih drugih i trećih mesta, obzirom da je u to vreme mali fudbal bio više od igre i da je bilo nepojmljivo da ekipe ne uzmu učešće na turnirima. Ono što treba istaći je i kuriozitet da je Panšped bio i jedna vrsta sparing partnera reprezentacije tadašnje Jugoslavije sa kojom je u jednoj pripremnom utakmici njegov tim odigrao 3:3 protiv selekcije sastavljene od tadašnjih najboljih igrača malog fudbala na ovim prostorima.

Ne može se izbeći ni činjenica da je Vuković neko vreme bio u odsutan kada je reč o malom fudbalu, ali ne njegovom voljom već opstrukcijom onih koji su ga se plašili, odnosno onih koji su želeli da uspore razvoj futsala ali na svu sreću sport je na kraju pobedio i futsal će tek da dobije na veličini povratkom Vukovića.
Pored neizostavnih podviga, dela I usluga kojih je Vuković učionio za ovaj sport bilo bi naivno pobeći od uspeha kojih je ovaj čovek sporta učinio u svetu boksa, da, dobro ste pročitali, boksa.
Kako to idu futsal I boks zajedno pitate se? Veoma lako, kada se istima bavi Nebojša Nešo Vuković.

Nama ostaje da vidimo iz kojeg grada i kluba će Nebojša Nešo Vuković krenuti u novi početak i vratiti se na stare staze slave sa svojim Onogoštom i Panšpedom.

Nešo, Futsal Balkan ti želi sreću u povratku svojoj prvoj ljubavi i puno uspeha.

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.