Stefan Aleksi\u0107, poznat i kao Falkao, iskusni pivot poznat je po energiji, golgeterskom instinktu i borbenom duhu na terenu. Stefan se vratio na teren pred kraj sezone nakon duge pauze zbog povrede koja je trajala \u010dak 226 dana. Njegov povratak zabele\u017een je u finalnoj seriji plej-ofa protiv KMF Loznica Grad.<\/p>\n\n\n\n
Nakon du\u017ee pauze zbog povrede, Aleksi\u0107 se vratio na teren u finalnoj seriji plej-ofa protiv KMF Loznica Grad, gde je u tre\u0107oj utakmici postigao dva gola, pokazuju\u0107i svoju spremnost i doprinos timu, za Futsal Balkan Stefan pri\u010da o svojim po\u010decima, karijeri, a i trenucima tokom oporavka od povrede.<\/p>\n\n\n\n
Kako je izgledao po\u010detak tvoje karijere u futsalu, \u0161ta te je privuklo ba\u0161 futsalu i ko su bili ljudi koji su najvi\u0161e uticali na tvoj razvoj kao igra\u010da?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Jako je zanimljiv sam po\u010detak, ajde ako tako mogu da ka\u017eem, moje “futsal karijere”. “2015. odlazim za Beograd i prvi tim u kome nastupam je KMF Ekonomist. Tu sam dosta napredovao, u smislu da sam po\u010deo ozbiljnije da shvatam futsal, dosta sam trenirao, tada\u0161nji trener Vladimir Stojkovi\u0107-Stojke je video ozbiljan potencijal u meni i nekako me “terao” da ozbiljno pristupam treninzima i da postoji mogu\u0107nost da ne\u0161to i napravim. Tu sam bio do 2018. godine, igrao tre\u0107u beogradsku i drugu jedinstvenu ligu. Bio sam najbolji strelac te druge jedinstvene lige, koja je bila izuzetna, po prvi put oformljena. \u0110or\u0111e Panteli\u0107 je bio trener u toj ligi, a Stojke igra\u010d-trener. \u0110or\u0111e je samo nadogradio ono \u0161to sam ve\u0107 imao izgra\u0111eno i u\u010dinio me boljim igra\u010dem. Dovoljno za to da do\u0111em i do Prve futsal lige Srbije, \u0161to je za mene u tom trenutku bilo kao da sam oti\u0161ao u Barselonu da igram futsal\u2026 “<\/em> KMF Vranje, sa 18 postignutih golova u jednoj sezoni bio si jedan od najefikasnijih igra\u010da lige. \u0160ta ti je tada “kliknulo”?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “To je bila 2020. godina, koju je obele\u017eila korona. Ja se vra\u0107am iz Beograda za Vranje, ne znaju\u0107i kako \u0107e se odvijati situacija i \u0161ta \u0107e biti. Odlu\u010dujem da nastavim u Vranju, posle 2 godine provedene u “KMF FON”. Vra\u0107am se tamo gde sam i po\u010deo futsal korake, sa ciljevima najvi\u0161im mogu\u0107im. Ina\u010de, u tim trenucima sam i na \u0161irem spisku reprezentacije Srbije pod vo\u0111stvom selektora Gorana Ivan\u010di\u0107a, koji je imao poverenja u mene i u nekom periodu me uvrstio i u 12 igra\u010da, pa sam tako zabele\u017eio i nastupe zvani\u010dnog tipa, a nekako najzvu\u010dniji za mene je bio dvome\u010d sa makedonskom reprezentacijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, \u0161to je za mene bila velika \u010dast i ostvarivanje, pa ako tako mogu da ka\u017eem, svih svojih snova koji se ti\u010du futsala.”<\/em> Nakon uspeha u Vranju, odlu\u010dio si se za povratak u KMF FON Banjica. \u0160ta je prevagnulo u toj odluci?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Odmah nakon te godine, usledio je poziv od Aleksandra \u0110okovi\u0107a da ponovo do\u0111em u “KMF FON”, koji \u0107e te godine igrati Ligu \u0161ampiona kao ekipa koja je osvojila Prvu ligu Srbije. To je samo po sebi bila velika ponuda i jedan novi \u010din, ako tako mogu da ka\u017eem. Odluku sam doneo relativno lako i odlazim u FON. Te godine sa FON-om igram finale plej-ofa, gde nas Loznica pobe\u0111uje u finalu. Rad sa trenerom Igorom \u0160o\u0161om: Kako bi opisao saradnju sa trenerom Igorom \u0160o\u0161om i njegov uticaj na tvoj razvoj i timsku dinamiku?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Nisam imao ba\u0161 previ\u0161e vremena da provedem rade\u0107i sa njim. U su\u0161tini, ja sam u trenutku dolaska u tada\u0161nji KMF FON Banjica, gde je Igor i bio trener, bio povre\u0111en. Imao sam pauzu od skoro 8 meseci. Tek sam se vratio u plej-of, gde smo sara\u0111ivali tih mesec-dva. Da se osvrnemo i na temu koja nazalost i nije tako lepa, pro\u0161la sezona ti je donela ozbiljnu povredu i \u010dak 226 dana van terena. Kako si se nosio s tim psihi\u010dki, \u0161ta ti je bilo najte\u017ee tokom rehabilitacije, fizi\u010dka bol, ograni\u010denja ili strah da se ne\u0107e\u0161 vratiti na isti nivo, i ko ti je bio najve\u0107a podr\u0161ka tokom tog te\u0161kog perioda?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Mnogo je te\u0161ko, zaista. Se\u0107am se svega kao da je ju\u010de bilo. Prete\u0161ko je u glavi, nositi se sa tim stvarima. Kada sam dobio informaciju da moram da operi\u0161em koleno (prednji ukr\u0161teni ligament), sva\u0161ta mi je prolazilo kroz glavu, ali nikad jedna misao da je to kraj futsala za mene. Dobijao sam svakakve komentare, da mnogi ne budu vi\u0161e nikada isti, da se ne vrate uop\u0161te sportu. Naravno, bilo je tu i pozitivnih komentara, ali uglavnom su bili tipa: “Uh, te\u0161ka povreda, polako pa kako bude.” Time sam se i vodio. Nisam razmi\u0161ljao o fudbalu u tom trenutku. Hteo sam da pristupim oporavku maksimalno i dam sve od sebe, pa dokle do\u0111em do\u0161ao sam. Kako si se ose\u0107ao u momentu kada si ponovo zakora\u010dio na parket? Da li je bilo treme, uzbu\u0111enja ili olak\u0161anja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Ose\u0107aj je bio stvarno neverovatan. Nisam imao tremu, bilo je mnogo vi\u0161e neke tenzije u smislu kako \u0107u izgledati na treninzima, na utakmicama, imaju\u0107i u vidu \u0161ta sam sve pro\u0161ao do tada. U po\u010detku sam izgledao ba\u0161 lo\u0161e. Nisam kontrolisao loptu, nisam ulazio u duele, nisam smeo da odigram sve \u0161to sam znao. Polako sam uvodio jedno po jedno dok nisam “probio” i video da zapravo mogu i da je povreda pro\u0161lost. Kada sam to shvatio, osetio sam veliko olak\u0161anje, jer sam znao da \u0107u u nekom trenutku, kad povratim snagu, biti onaj pravi onakav kakvog su me ljudi nau\u010dili i po \u010demu sam prepoznatljiv”.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 u tre\u0107oj utakmici finala postigao si dva gola, da li je to bio i neki li\u010dni dokaz da je to to, tu si na parketu si, svoj na svome?<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Da. Ta utakmica sama po sebi nosila je odre\u0111enu odgovornost, te\u017einu. Za nas je bila imperativ pobede, jer je Loznica imala 2:0 posle dve utakmice na njihovom terenu. Imali smo dosta kadrovskih problema tokom \u010ditavog plej-ofa, ja sam bio upitan, dosta igra\u010da je vuklo neku vrstu povrede, kartoni itd. Lazar Petra\u0161evi\u0107 nije uspeo posle prve utakmice da se oporavi, pa nas je ostalo vrlo malo u rotaciji. Znao sam da \u0107u poneti bitniju ulogu na terenu, iako nisam 100% bio spreman za to. Stefan Aleksi\u0107, poznat i kao Falkao, iskusni pivot poznat je po energiji, golgeterskom instinktu i borbenom duhu na terenu. Stefan se vratio na teren pred kraj sezone nakon duge pauze zbog povrede koja je trajala \u010dak 226 dana. Njegov povratak zabele\u017een je u finalnoj seriji plej-ofa protiv KMF Loznica Grad. Nakon du\u017ee pauze zbog povrede, […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":15923,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[175],"tags":[204],"class_list":["post-15916","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-srbija","tag-hot"],"yoast_head":"\n
Bio sam 8. razred, igrao sa drugarima fudbal u kraju, ja sam iz Vladi\u010dinog Hana ina\u010de, da napomenem. Jedna na\u0161a ekipa je bila konstantno na okupu, igrali smo u gotovo svim mestima tu u okolini Hana (turnire u malom fudbalu), i u tom trenutku je bila aktuelna jedna ekipa momaka koja je osvajala gotovo sve turnire. Ja sam njih gledao sa u\u017eivanjem, u\u010dio gledaju\u0107i i nekako me taj sport i privukao na taj na\u010din. Kasnije \u0107e se ispostaviti da je to bila ona generacija “KMF Vranje” sa tada najzvu\u010dnijim imenima u na\u0161em kraju: Davor Tasi\u0107, Predrag Pepa Nikoli\u0107, Igor Stojanovi\u0107-\u017dike, Dejan Krsti\u0107-Maslovar, Danijel Daka Sto\u0161i\u0107, Milo\u0161 Trajkovi\u0107 zaboravi\u0107u nekog verovatno. Nakon nekoliko godina, ja pristupam ekipi KMF Vranje na nagovor Danijela u me\u0111uvremenu sam ga upoznao i on je predlo\u017eio da do\u0111em da “probam” kod njih u KMF Vranje, \u0161to je meni u tom trenutku bila \u017eivotna \u017eelja. Tada\u0161nji, a i sada\u0161nji trener, Goran Jovi\u0107, uvrstio me je u drugi tim koji se takmi\u010dio u okru\u017enoj ligi, gde sam i napravio prve korake”.<\/em><\/p>\n\n\n\n
“E tu tek kre\u0107e ozbiljna pri\u010da. \u010covek koji, slobodno mogu da ka\u017eem, mene izgradio kao igra\u010da i koji je imao veliki uticaj na moju “karijeru” je Borko Surud\u017ei\u0107, jedno od na\u0161ih najpoznatijih imena u srpskom futsalu, pored Raji\u0107a, Peri\u0107a, Koci\u0107a, Aksentijevi\u0107a i ostalih\u2026
Tu je bilo ba\u0161 naporno i te\u0161ko, raditi sa njim u smislu da sam shvatio koliko nedostataka zapravo imam i da ako \u017eelim da ozbiljno ovo radim i bavim se time, moram ba\u0161 da se tome posvetim, \u0161to je meni bila \u017eelja i nije mi bilo te\u0161ko u tom smislu ali u svakom drugom jeste. Mnogo se radilo na taktici, na sistemu igre, to je za mene bila potpuna nepoznanica, ali sam u nekom trenutku uka\u010dio to i po\u010deo da sve vi\u0161e igram, dobijam minute i na kraju opravdavam poverenje trenera. U jednom trenutku sam bio startna postava KMF FON-a, tada\u0161njeg. Ispostavi\u0107e se klub u kome sam, pored Vranja, najvi\u0161e vremena provodio i odakle nosim najlep\u0161e momente i uspomene, a veliku zahvalnost za sve dugujem i Dejanu \u0110or\u0111evi\u0107u, sportskom direktoru KMF Vranje, koji je zna\u010dajno doprineo razvoju futsala u Vranju i podigao ga na vi\u0161i nivo. Njegov uticaj na futsal u gradu je ogroman.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
“Te godine to je sezona mislim 2020\/21 KMF Vranje igra polufinale plej-ofa sa Novim Pazarom i po mom mi\u0161ljenju, to je bila najve\u0107a \u0161ansa do sada da tada\u0161nja moja ekipa igra finale. Mi smo u Pazaru te godine (Pazar je bio doma\u0107in) pobedili tamo 0:2 i imali smo utakmicu za finale kod nas (dodu\u0161e ne u Vranju, \u0161to bi dosta toga, verujem, promenilo, ve\u0107 u Bujanovcu), jer je u tom trenutku u na\u0161oj hali bila vakcinacija protiv Covida-19. Izgubili smo taj me\u010d posle produ\u017eetaka i na kraju dosta lako izgubili tu tre\u0107u utakmicu polufinala, gde je Pazar, na kraju, kao bolja ekipa, zaslu\u017eeno oti\u0161ao u finale.
To je bila jedna od mojih najboljih sezona. Ja verujem da je to upravo jer sam bio \u010dlan reprezentacije, i to je dosta uticalo na mene imao sam dosta samopouzdanja i nekako se sve name\u0161talo za mene te godine.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu, ekipa koja je bila sa\u010dinjena od proverenih prvoliga\u0161kih igra\u010da (mislim na KMF FON) na polusezoni se “raspada” i ostaje par igra\u010da koji iznose \u010ditavo prvenstvo, me\u0111u njima i ja, ali to ne\u0107e biti dovoljno za titulu, i Loznica nas pobe\u0111uje u tri utakmice u finalu i zaslu\u017eeno osvaja titulu prvaka Srbije.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, dobijao sam ba\u0161 dobre savete od njega. Na\u010din na koji bi trebalo da igram i kako da “namestim” glavu i da zaboravim na to \u0161to je bilo, a da u isto vreme i iskoristim sve svoje kvalitete kako bih pomogao ekipi \u0161to vi\u0161e mogu za te najbitnije utakmice. Na kraju se ispostavilo da im nisam previ\u0161e pomogao, ali to je bilo i vi\u0161e nego maksimum u tom trenutku, \u0161to se mene ti\u010de.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
E sad, moram, ali moram da napomenem ljude koji su ba\u0161 veliku ulogu poneli u svemu tome. Najpre Aleksandar \u0110okovi\u0107, Nemanja Miljkovi\u0107, Ivan Koljen\u0161i\u0107 (Koja). Ti ljudi su zaslu\u017eni, pre svih Sale \u0110okovi\u0107, koji mi je pomogao da budem operisan i da bude izvedeno najbr\u017ee mogu\u0107e, kako bih se \u0161to pre vratio na sport. Nemanja i Koja su ljudi koji su bili zadu\u017eeni vi\u0161e za moj oporavak nego za samu operaciju. Njima dugujem veliku zahvalnost. Iako sam se ja povredio na turniru u kraju, a ne u klubu za koji sam tada “potpisao” (KMF FON Banjica) nedelju dana pre po\u010detka priprema, oni su pristali da me “vrate” i pomognu mi da opet budem na terenu.
\u0160to se ti\u010de samog oporavka, to je tek jedna pri\u010da za sebe. To je jedan veliki proces koji traje i najte\u017ee je u glavi shvatiti da ne postoji drugi put mora tim putem. Mnogo bola, mnogo tuge, odricanja, volje i \u017eelje je potrebno da bi se ceo proces zatvorio i da sve bude dobro na kraju, \u0161to opet niko ne mo\u017ee da potvrdi da \u0107e tako i biti.
E tu veliku ulogu imaju ljudi iz “ASAPA” na \u010delu sa Senadom Alidinijem. To je tim koji je bio uklju\u010den u moj oporavak i period od 5 meseci koliko sam proveo tamo je najte\u017ei period u mom \u017eivotu do sada.
Senad, Ivana, Nikola Sladakovi\u0107, Nikola Todori\u0107 i Ana su ljudi koji su bili uklju\u010deni i koji su stvarno zajedno sa mnom pro\u0161li kroz sve te trenutke. Ja im se ovom prilikom zahvaljujem. Znam da nije bilo lako raditi sa mnom, ali smo na kraju odradili posao kako treba zahvaljuju\u0107i njima i meni, koji sam sve te zahteve uspevao nekako da ispunim.
Naravno, porodica, prijatelji, moja verenica Aleksandra svi su oni pro\u0161li kroz sve to sa mnom, najvi\u0161e moja Aleks, koja je \u017eivela sa mnom sve vreme dok je trajao oporavak i bila mi krucijalna podr\u0161ka.
Najte\u017ee tokom oporavka bilo mi je to \u0161to sam imao utisak da se vi\u0161e nikad ne\u0107u vratiti da igram. Mogao sam sve, ali kad mi neko spomene da treba da idem u halu i kao treniram ja sam na to gledao: “Ma nema \u0161anse.” Barijera u glavi je bila velika. Moj prvi kontakt sa loptom u hali posle 5 meseci nakon operacije imao sam utisak kao da me neko no\u017eem ubada u koleno. Ja sam mislio: “To je to. Gotovo. Nema fudbala vi\u0161e.” Sve sam mogao, ali da odustanem ne. Vremenom, ta bol je postajala podno\u0161ljiva, mogao sam da je nosim i nekako je nestajala kako je vreme prolazilo\u2026
Da bih posle mesec i po dana provedenih u hali odradio i prvi trening sa ekipom. Veliko olak\u0161anje se osetilo, ali i dalje to nije bilo to. Strah, be\u017eanje od duela, strah od samog tr\u010danja, promene pravaca, skokova sve je to za mene bilo kao da prvi put to radim, nepoznato. U me\u0111uvremenu, bili smo i na Zlatiboru na pripremama, koje su mi dosta pomogle da se vratim i da shvatim da zapravo mogu.
Na treninzima sam izgledao sve bolje i bolje i po\u010delo je da se pri\u010da o tome da bih mogao da igram eventualno plej-of, \u0161to ja nisam \u017eeleo.
Na kraju, ipak sam odlu\u010dio da probam da pomognem ekipi, u konsultaciji sa mojim trenerom Nikolom, koji je bio zadu\u017een za te glavne i zavr\u0161ne delove, a vezane za oporavak od operacije. Dobio sam smernice kako, na koji na\u010din dao ih svojim trenerima Marku, kondicionom i \u0160o\u0161u, i u nekom trenutku eto mene na parketu u finalu, u prvoj utakmici finala plej-ofa sa Loznicom Grad.”<\/em><\/p>\n\n\n\n
\u0160to se golova ti\u010de, to je samo trenutak koji se tako namestio sna\u0161ao sam se u obe situacije jako dobro i to je sve izgledalo lepo. Me\u0111utim, moja fizika, kretanje i neke druge stvari nisu bile na nivou na kome sam \u017eeleo, \u0161to se znalo i pre same finalne serije. Ali sam hteo da pomognem svojim saigra\u010dima i da zajedno izguramo do kraja. Dobro smo igrali utakmicu, smatram da je trebala da ode u na\u0161u korist, ali na kraju sasvim zaslu\u017eena pobeda i titula ide u Loznicu.<\/em>“<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"