Marija Armuš kapiten naših dama nam prenosi svoje utiske posle prvog pehara za naš ženski futsal!

Očekivali smo tešku borbu u sve tri utakmice, potajno se nadale dobrom ishodu ali nismo sanjale da će ovako izgledati završnica turnira.

Oni koji su pre svih verovali u nas su treneri Dejan, Pavle i Vladimir.

Oni su se naoružali strpljenjem i u svega par dana zaokružili celu priču kako treba da izgleda naša igra. Vežbalo se i vežbalo do neiznemoglosti, preslišavale smo se akcija kao pred ispit i došla je prva pobeda. Slovenija 5:3, malo je reči kojima se može opisati sreća u tim trenucima.

Učinile smo ih da budu ponosni na nas. Predstavile se Zrenjaninskoj publici i akcijom Andrijane i Marije dobile epitet “Evropske Brazilke”.

Nije nas nosila ta prva pobeda u drugoj utakmici, jako mi je drago što smo sazrele kao tim. Opet smo dale smo sve od sebe ali gol nas nije hteo. Sa Slovačkom je beleženo 3:2 na kraju.

Treća utakmica sa Českom od koje smo u kvalifikacijama izgubile 7:0 nije bila ni blizu sličnog ishoda. Pred kraj poluvremena Barbara žargonski “ubija pauka”. Nismo želele ništa manje od pobede i kada su nas napale sa 5 igrača u polju pružile smo otpor i sprečile ih Jovaninim golom iz prekida a već par sekundi pred kraj Marija Vuković, naša najbolja igračica, još jednim golom stavila je tačku na tu utakmicu.

Publika nas je bodrila u sve tri utakmice i zaista nam bila šesti igrač.

Ovo je ženski futsal u svoj punom sjaju. Ovo su devojke koje još nešto čini izuzetnim ne samo ta lopta. Čast mi je biti lider ekipe koje su u isto vreme vedre nasmejane i vaspitane a bezobrazne u duelu, razumeju akcije i odluke trenera a stoje iza svojih grešaka, hrabre a emotivne, edukuju se akademski ili rade i imaju vremena za porodicu i trening. Jel dovoljno za zlatno odličje?

Jedno je sigurno, ženski futsal se probio na scenu. Energiju ćemo ubuduće usmeriti na još bolje rezultate nekih važnijih takmičenja a ne na objašnjavanje da zaslužujemo pažnju javnosti.

Odigrale smo tek nekoliko utakmica a napredak je evidentan i najbitnije oni koji su nam ukazali poverenje vide naš rad i zalaganje.

Želim da se zahvalim portalu Futsal Balkan i drugima koji su učinili da se širi slika o ženskom futsalu, takođe igračima muških selekcija i drugarima na rečima podrške i prijateljima futsala koji su nas bodrili tokom celog turnira, gradu Zrenjaninu, Novom Bečeju i Kikindi.