Pobedom ekipe MVP8…

Večeras je, po devetnaesti put, uz ovacije, spuštena zavesa na turnir u malom fudbalu, u pitomoj Župi, u selu Gornji Stupanj. Pod dirigentskom palicom odličnih sudija Dušana Stojanovića, Nikole Draškovića i Bojana Milića, u prethodnih osam dana, uz svakodnevno prisustvo mnohobrojne  publike, odigrano je ukupno četrdeset utakmica. Od devetnaest prijavljenih ekipa, titulu najbolje ponela je ekipa MVP8 koja je u finalu pobedila ekipu “Dank šped” rezultatom 2:0. Trećeplasirana ekipa je “Centrala bar” koja je pobedila ekipu Triokom rezultatom 4:3 . Najbolji igrač turnira je Slađan Bežanović iz ekipe :Centrala bar”. Najbolji strelac turnira Ivan Ivanović iz ekipe “Dank šped”, dok je najbolji čuvar mreže Miloš Radulac iz ekipe Triokom.

Mesna Zajednica je u saradnji sa Opštinom i sponzorima: Market 10, Vinarija Nikolić, Mobil skaj servis, Pasaž Fortuna, Mihajlović petrol, Moto Bil, Luna park sestre Savić, Palačinkarnica Emil, Laki Lala, OŠ „Ivo Lola Ribar“, Savez sportova Opštine Aleksandrovac, Destilerija MVP8 i Sala sport Novi Sad, obezbedila nagrade i pehare. Prvo mesto 1000 evra, diploma i pehar, drugo mesto 500 evra, diploma i pehar, treće mesto 250 evra, diploma i pehar, četvrto mesto sto evra i diploma. Najbolji igrač je dobio mobilni telefon. Najbolji strelac patike, najbolji golman paket vina i večeru za dvoje. Pobedničkoj ekipi je nagradu od 1000 evra i pehar uručio, kako je i najavljeno na početku turnira, predsednik Mesne Zajednice Gornji Stupanj, Veselin Jovanović i Marko Pršić, kapiten futsal reprezentacije Srbije, koji je naše gore list. Rođen je u Gornjem Stupnju 1990. godine u porodici Momira (Moše Čelika) i Violete (Vete) Pršić . Od rođenja se znalo da će biti u svetu fudbala. Otac mu je dobro igrao fudbal, pa se i danas prepričavaju njegovi topovski udarci sa pola terena, koji su zajedno sa golmanom završavali u mreži. Deda, Slobodan je obožavao fudbal i nije propustio ni jednu utakmicu na seoskom igralištu „Milicka“. A od svog kuma Zorana Lisinca, koji je takođe bio fudbaler i u to vreme igrao u FK „Napredak“ u Kruševcu, za prvi rođendan dobio svoju prvu fudbalsku loptu, takozvanu „Bubamaru“, koju je kasnije, sa svojim bratom Milošem igrao najpre po dvorištu a zatim i u petlićima FK „Čarapani“ u Kruševcu. Nakon kratkog perioda provedenog u ovom klubu sa svojih osam godina starosti, odlazi u FK „Piksi“ u Aleksandrovac a zatim i u FK “Župa“ u istoimenom gradu, gde ostaje da igra do svoje petnaeste godine, kada odlazi u srednju PTT školu u Beograd i počinje da trenira u OFK Beograd. Nakon dve godine prelazi u „Palilulu“ a zatim u „Radnički“ na Novom Beogradu. Tada dolazi jedan stresan period za njega, jer , zbog školskih obaveza, nije bio u mogućnosti da redovno trenira i tadašnji trener ga nije puštao da igra, pa se u glavi sedamnaestogodišnjeg mladića prelamalo da li da nastavi da trenira ili da odustane. Zahvaljujući podršci svoje porodice, pogotovo upornom ocu, on sređuje misli, prestaje da igra veliki fudbal i počinje da igra na turnirima u malom fudbalu. Tamo biva primećen od strane Ace Kovačevića, koji, u dogovoru sa Mošom, ubeđuje Marka da se oproba i profesionalno u futsalu. Marko tada potpisuje svoj prvi profesionalni Ugovor u futsalu sa „Marbo Intermecom“, gde ostaje narednih 5 godina, do svoje 22. god. Nakon toga napušta zemlju i odlazi u Baku Junajted u London, gde provodi narednih šest meseci. Zatim odlazi u Azerbejdžan šest meseci i potom se vraća u Srbiju u „Ekonomac“ iz Kragujevca u kome nastupa četiri sezone. Obzirom da mu promene kluba ne predstavljaju problem, odlazi u Češku, u „Slaviju“ iz Praga, godinu dana, a onda u „Imperijal“, u Rumuniju, da bi se posle godinu dana vratio u FON u Beograd, na godinu dana, a zatim ponovo napustio zemlju i potpisao Ugovor sa „Al Arabi“ u Kuvajtu, gde je i sada.
U reprezentaciji Srbije je od 2010.godine a kapitensku traku nosi od 2021. U svojoj bogatoj karijeri, koja još uvek traje, imao je i dosta povreda, posle kojih se uvek izdizao kao feniks, još jači i snažniji nego što je bio. Učestvovao je na dva svetska i tri evropska prvenstva. Najbolji plasman mu je četvrto mesto na evropskom prvenstvu u Beogradu 2016.godine. Dao je mnogo lepih golova i izvojevao mnogo pobeda za svoje klubove i reprezentaciju, ali navijačima su najviše ostala u sećanju dva gola u Nišu, u hali Čair, na prijateljskoj utakmici protiv Brazila, koji je Srbija dobila sa 3:0, gde su ga opravdano, proglasili za kralja futsala a gde je posle njegovog drugog gola došlo do erupcije u hali.
Iako je proputovao skoro ceo svet, nostalgija ga uvek vraća u rodnu Župu i Gornji Stupanj, gde voli da provodi vreme sa porodicom i prijateljima, kojih ima mnogo, i kod kojih je omiljen u društvu.
Pored toga što je dobar futsaler, Marko je i dobar čovek i veliki humanista koji se uvek odaziva kada je nekome potrebna pomoć. U Gornjem Stupnju je trenutno akcija prikupljanja novčanih sredstava za obnovu Crkve Sveti Vrači Kozma i Damjan pa je Marko i tu, sa svojim bratom, uzeo učešće, prodavajući rakiju „OSMICU“, proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva svoje porodice, na Turniru, i sva sredstva donirao Crkvi.
Uz bezgraničnu podršku svoje porodice, koja je osnovna ćelija života, a koja je uvek uz njega, Marko juri u dalje pohode i pobede a mi mu na tom putu želimo mnogo uspeha i sreće !

(Nataša Lisinac)


1. Mesto


2. Mesto


3. Mesto


4. Mesto


Najbolji igrač Slađan Bežanović


Najbolji strelac Ivan Ivanović


Najbolji golman Miloš Radulac


Zaštitno lice turnira Marko Pršić

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.