Trener sa vizijom: Vladimir ‘Kreza’ Jovanović o mladima, navijačima i futsal kulturi

Vladimir „Kreza“ Jovanović jedno je od najprepoznatljivijih imena srpskog futsala čovek čija karijera traje više od dve decenije i obuhvata uloge i igrača i trenera. Na domaćoj sceni ostavio je trag u klubovima poput Konjarnika, Intermeca, Novog Beograda i Novog Pazara, a potom je kao trener vodio ekipe u Srbiji, Crnoj Gori, Finskoj, Estoniji i na Kipru. Njegov trenerski put oblikovali su različiti izazovi – od građenja mladih timova i rada u klubovima sa tradicijom, do iskustava u inostranstvu gde je imao priliku da upozna različite futsal kulture.

Od 2024. godine ponovo je na klupi KMF Novi Pazar, sa kojim je prethodne sezone stigao do polufinala Kupa Srbije, a saradnju je produžio i za naredni period.

U razgovoru za naš portal „Kreza“ se osvrnuo na svoje igračke dane, trenerske izazove, iskustva iz inostranstva, kao i na nepravedni otkaz u Estoniji nakon rođendanske čestitke predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

⁠Kako danas gledate na svoje igračke dane, od Konjarnika i Intermeca do Novog Beograda i Novog Pazara?

“Najduža futsal karijera bila je u Konjarniku, simbolu beogradskog futsala. Igrao sam i tadašnju ligu sa Crnogorcima, 6 ekipa iz Srbije i 6 iz Crne Gore, pa su potom rasli Niš, Marbo, Ekonomac… ali je JEDINI Konjarnik imao armiju ljubičastih navijača svuda gde god smo igrali! Drugi klub koji mi je prirastao k’ srcu je Intermezzo koji je u mom mandatu u klubu prvi put ušao u plej-of. KMF Fontana Novi Beograd i KMF Novi Pazar su već bile stanice gde sam više bio trener nego igrač. Mnogo velikih igrača su mi bili saigrači po klubovima, u Konjarniku su to bili Predrag Rajić, Sale Stanković Krklja, Milanović Slobodan Vonja, Ćatić Dragan Ćata, Veljković Sale, Spirić Nebojša Spira, Popić Gordan Pop, Pantelić Đorđe Panta, Radiša Nešić, Ćaćić Bata, golmani Srba Jovanović, Trmčić Njegomir Trme… U Intermezzu su mi saigrači bili Lazić Vlada, Veljanović Dejan, Stanić Slađan Caki, Danković Dejan, Ilić Igor Rigi, sadašnji treneri Zvezde i Partizana Milošević Nebojša i Blagojević Srđan, golmani Šabić Nenad Šaba i Atanasijević Slobodan Uške. U Fontani Novi Beograd napravio sam igrače poput Vlade Jankovića, Baneta Milosavljevića i Jakova Vulića, dok sam u Pazaru imao plejadu odličnih igrača i momaka kao što su Eko Redžović, Elvedin Sadović, Eko Bihorac, Sanel Stupljanin.“

Da li vam je prelazak iz igračkog u trenerski posao došao prirodno, s’ obzirom na to da ste već tokom karijere imali ulogu pomoćnog trenera?

“Još kao igrač imao sam tu lidersku crtu i taktičku obučenost sa kojom sam sa svojim ekipama uspevao da pobeđujem na papiru jače protivnike. To se posebno pokazivalo na svim najjačim turnirima u regionu, gde smo osvojili preko 120 trofeja i ostavili veliki trag.“

Koji trenutak iz igračke karijere vam je ostao najdublje urezan u sećanje?

“Pa, bilo ih je baš mnogo, iskreno. ali ako bih morao nešto da izdvojim, to bi bio derbi mog Konjarnika sa Marbom 7 dana posle njihove grupne faze Lige šampiona, kada smo ih pobedili zasluženo 3:1, i dva osvojena finala za redom u tada najjačem turniru u Srbiji, u Petrovcu na Mlavi, gde smo oba puta do nogu potukli najveće rivale tada, u to vreme sve igrače naše futsal reprezentacije Rajića, Šoša, Dimića, Cvetanovića, Rajčevića, Borojevića, Perića, Kocića i golmana Rakićevića.“

Vodili ste klubove u Srbiji, Crnoj Gori, Finskoj i Estoniji. Gde ste stekli najviše znanja i iskustva?

“Verovao ili ne, najviše znanja i iskustva se steklo baš po tim najvećim turnirima Srbije, Crne Gore i Bosne, gde smo faktički dan za danom igrali derbije sa tadašnjim velikim igračima i ekipama iz regiona.“

Kako biste opisali razliku između rada u domaćim klubovima i onih u inostranstvu?

“Velika, ogromna razlika je rad u Srbiji i inostranstvu. U Srbiji vlasnici klubova žele da rade posao trenera, menadžera i funkcionera u isto vreme. Nema sistema, hijerarhije… Tako je i u CG. Dok je u Finskoj i Estoniji bilo milina raditi. Tačno se zna ko šta radi, koja je uloga svakog u klubu, budžeti su stabilniji… Velika je razlika, iskreno. Mislim da su u Srbiji samo KMF Palež iz Obrenovca i KMF Novi Pazar približni tome.“

Vaše ime našlo se u svim sportskim vestima kada ste u oktobru 2023. dobili otkaz u estonskom klubu, i to zbog objave na društvenim mrežama u kojoj ste čestitali rođendan Vladimiru Putinu porukom: “Živi dugo, imenjače. Srbi i Rusi, braća zauvek.” Kada se danas osvrnete na taj događaj, da li ga vidite više kao životnu lekciju ili kao veliku nepravdu?

“Ta situacija koja mi se desila u Talinu, glavnom gradu Estonije, dok sam bio trener višestrukog šampiona te zemlje, ekipe Viimsi SMS Raha, mislim da je u jednu ruku i veliko iskustvo, kao i još veća nepravda. Navodna zemlja demokratije, koja propagira zapadne vrednosti, dozvolila je sebi sramotu da mi njihov fudbalski savez i moj klub daju otkaz zbog čestitke rođendana Vladimiru Putinu. I znaš šta, iako znam šta bi se desilo, opet bih isto uradio.“

Poznato je da volite da radite i sa mladim igračima, koliko vam je važno da upravo oni budu oslonac vaših timova?

“Osnova dugotrajnosti jednog kluba koja mu daje stabilnost su upravo lokalni mladi igrači. Nažalost, u Srbiji svi koji imaju sredstva samo jure instant rezultat i masa klubova koja je uzimala titule i bila na vrhu doživela je ili gašenje ili selidbu u niži rang. Mnogo mladih igrača izbacio sam kroz svoj rad i danas u KMF Novom Pazaru postoji talas mladih talentovanih igrača koji će, ja se nadam, dostojno naslediti legende kluba koje su na zalasku karijere. Pokazali smo to u polufinalu Kupa Srbije protiv prvaka Loznice gde sam, igrom nesrećnih slučajeva i teških povreda, šansu dao golobradim dečacima koji nemaju ni 20 godina, a koji su odigrali vrhunsko prvo poluvreme i gubili samo 1:0, da bi časno meč završili porazom od 4:1 protivnika koji je imao u svom timu najbolje srpske igrače i tri Brazilca.“

KMF Crvena zvezda i KMF Novi Pazar su među vašim najpoznatijim angažmanima u Srbiji, koliko vam znače ti periodi?

“Ja sam Delija od rođenja i Zvezda je moj ŽIVOT. Preuzeo sam je pred gašenjem i sve od sebe dao da se klub ne ugasi. Jako mi je drago što smo to uspeli i što sada Zvezda u drugoj ligi, uz vođstvo mog brata Baneta Borojevića, stala je na noge i u velikom srpskom derbiju odlučivaće, siguran sam, ko će biti novi prvoligaš sledeće sezone. Pazar je klub koji ima dušu, divne ljude i igrače, vatrenu publiku i najviše zaslužuje titulu prvaka. Moram dodati i KMF Palež Obrenovac i spomenuti najboljeg predsednika Baneta Bezarevića. I Palež je sada pao i krivo mi je zbog toga, ali Obrenovac zaslužuje prvoligaša.“

Prošla sezona je donela puno uzbudjenja, izmedju ostalog i veliko polufinale Kupa Srbije sa Loznicom Grad. Produžili ste saradnju sa KMF Novi Pazar, koliko je ta energija navijača i rezultati iz prethodne sezone motiv da ekipa napravi još veći iskorak?

“Novi Pazar je prošlogodišnjom turbulentnom sezonom, najviše zbog teških povreda najiskusnijih igrača, došao u situaciju da se šansa morala dati mladim momcima koji su tu šansu oberučke prihvatili i pokazali da imaju kvalitet i da su blistava budućnost kluba. I ovu sezonu iskoristićemo da ih još više nadogradimo.“