U svetu futsala, gde su refleksi, koncentracija i hrabrost ključni, golmani često ostaju u senci ostalih saigrača, iako su često junaci u tišini. Jedan od tih tihih heroja je Dragan Obradović, srpski futsal golman koji trenutno brani boje malteškog giganta Luxol St. Andrews. Njegov put od domaćih terena do jednog od najuspešnijih klubova na Malti govori o posvećenosti, ljubavi prema sportu i želji da se stalno napreduje. U ovom intervjuu razgovaramo o njegovim počecima, izazovima i treninzima koje nosi pozicija golmana, a i životu van granica Srbije.
Za početak, osvojio si titulu šampiona Malte, koliko ti znači taj uspeh i kako ga doživljavaš?
“Da, ovo je moja četvrta titula sa Luxol-om, dok je samog kluba sedma u nizu. Pa svakako da svaki uspeh znači, a dodatno (posebno) na značaju daje to što sam svoju prvu titulu šampiona u futsalu osvojio baš sa Luxol-om u sezoni davne 2018/2019.”
Da se vratimo na tvoje početke, ispričaj nam kako je izgledao tvoj prvi susret sa futsalom? Šta te privuklo tom sportu?
“Kao i većina naših futsalera pa i ja sam, svoje prve korake smo napravili na školskim terenima. Vrlo kratko sam trenirao veliki fudbal u periodu od 2008. do 2011, da bih te iste godine prešao na futsal. U to vreme je bio aktuelan naš najtrofejniji klub ikada „KMF Ekonomac“ iz Kragujevca. Gledajući duele već spomenutog Ekonomca i tadašnjeg najvećeg rivala iz Beograda „Marbo Intermezzo“, a posebno našeg najvećeg futsal golmana Miodraga Mikija Aksentijevića. Ja sam samo jedan od mnogih golmana, kojima je baš on bio uzor za odabir ovog sporta. Pored toga, ja sam osoba koja je prilično energična, a svi znamo da je futsal dinamičan, i da se mnogo toga dešava i odvija u brzini, dok je fudbal statičniji, tačnije ta golmanska pozicija, pa je i to jedan od razloga mog prelaska na futsal.”
Kako je izgledao tvoj profesionalni put od Srbije do Malte i dolaska u Luxol St. Andrews?
“Karijeru sam započeo u KMF Kosjerić (3. Futsal liga), onda KMF Loznica Grad, zatim sam otišao na Maltu, u Luxol St. Andrews. Na kratko sam otišao i u Finsku, u futsal 2. ligu, klub Kokkola TP Kaarle, a usledio je moj povratak na Maltu i u Luxol St. Andrews.
Što se tiče mog puta u futsal karijeri, iako će to zvučati kao klasična floskula u smislu da je bio trnovit put, mnogo odricanja, raznih problema, što sa povredama, što druge prirode (neuslova, male sredine, itd). Upravo tako, te 2011. godine osniva se taj klub u mom lokalnom mestu „KMF Kosjerić“, u kome provodim tri sezone, i nakon toga se selim na Maltu. Kao što sam već spomenuo, na Malti sam proveo tri takmičarske sezone, pa nakon toga sledi povratak u Srbiju, gde provodim naredne dve, pa zatim odlazim u Finsku i nakon jedne takmičarske sezone, uz predlog trenera i rukovodstva kluba, sledi odluka o povratku u Luxol i na Maltu.
Kroz sve ove klubove i godine, imao sam priliku da upoznam i treniram sa raznim profilima igrača, a pored toga da se susretnem sa mnoštvom novih sfera i situacija.
U Loznici sam imao posebnu čast da treniram sa mnoštvom naših najvećih igrača kao što su Marko Perić Perke i Mladen Kocić Ćipi.”
Poznat si po tome da dosta treniraš, kako izgleda tvoj tipičan dan kada nije utakmica – trening, ishrana, odmor?
“Što se tiče treninga i svih ostalih segmenata kao što su ishrana, odmor, oporavak, svima nam je poznata relevantnost u bilo kom sportu, pa tako i futsalu.
Većina sportista ima te svoje rutine i primene u svakodnevnici, kako u treningu, tako i u ishrani. Da, imam taj svoj režim (sistem) u ishrani, koji obično primenjujem u zavisnosti od svakodnevnih rutina.”
Kako se nosiš sa pritiskom u važnim utakmicama, naročito kao poslednja linija odbrane?
“Biti golman ili, žargonski rečeno, „stub“ odbrane u bilo kom sportu, sa samim tim činom po sebi, nosi dodatnu dozu pritiska i odgovornosti. Svako od nas se nosi sa tom tremom (pozitivnim pritiskom), i obično je to dok se ne izađe na teren, i kao što mi golmani kažemo „samo da prve dve uhvatim, i to je to“. Tako da je u jednoj meri i taj pritisak sastavni deo celokupnosti.”
Koji trenutak u tvojoj karijeri smatraš najvažnijim ili najponosnijim?
“Definitivno je period tokom igranja za Loznicu. U tom svom početnom periodu, gledajući već spomenuti Ekonomac kako niže trofeje prvaka države, tako i superkupa, želja je bila da jednog dana budem i ja prvak svoje zemlje. To se i ostvarilo, Bogu hvala, u sezoni 2022/2023 gde smo uspeli da osvojimo duplu krunu, u kojoj nas je Perke predvodio. Pored svega toga, u Loznici sam stekao mnogo prijatelja za ceo život, i definitivno taj period ima poseban značaj za mene kako na sportskom polju, tako i životnom.”
KMF Loznica Grad je jedan od tvojih bivših klubova, a Luxol će biti domaćin UEFA Futsal Lige šampiona. Kako doživljavaš tu situaciju?
“Iskren da budem, kao i prošle sezone pre izvlačenja za tu „Main round“ fazu Lige šampiona, priželjkivao sam da to nikako ne bude Loznica, ali ovoga puta je moralo tako. Što se tiče ove naše grupe, jako je teško bilo šta prognozirati, s obzirom da su svi timovi jako dobri. Uz šampiona Portugala (Benfiku), i Rige koja je prvak Letonije, i našeg šampiona Loznice, za nas gde je sama liga na slabijem nivou, biće veliki i težak zadatak za prolaz u narednu fazu takmičenja.
Nadam se da ćemo biti kadri u dovoljnoj meri da obezbedimo prolaz, koji takođe i Loznici želim.”
