Iz Čelinca do evropskog vrha, Srđan Ivanković za Futsal Balkan

Osvojena nagrada za najboljeg igrača Bosne i Hercegovine predstavlja odličan završetak godine za našeg sagovornika i savršen uvod u intervju koji sledi. Ovaj futsal majstor otkriva kako doživljava ovo priznanje, kako je započeo svoj sportski put, ali i kako se razvijala njegova karijera u različitim zemljama i ligama. Uz to, govori o svojoj ulozi u reprezentaciji i dugogodišnjem prijateljstvu s novim selektorom.

Kroz ovaj razgovor, upoznaćete njegovu strast prema futsalu, važne životne lekcije koje je naučio na terenu i van njega, kao i izazove i uspone koji su ga oblikovali u jednog od najboljih futsalera regije.

Nagrada za najboljeg igrača BiH, lepo priznanje za kraj godine i odličan uvod u ovaj naš intervju. Kako doživljavaš to priznanje?

“Individualna priznanja uvek prijaju. Nekada su mi bila motivacija, a danas ih doživljavam kao obavezu da svojim stavom, pristupom i nastupima budem primer mladim igračima koji imaju velike ciljeve. Na taj način, direktno ili indirektno, pokušavam da im pomognem koliko mogu. Ponekad i najmanja sitnica nekome može značiti mnogo, i upravo time se vodim. Nadam se da će u budućnosti biti još više ovakvih priznanja. Iako mi prija, voleo bih da ih u budućnosti osvajaju neki novi, mladi i talentovani igrači. Naravno, daću sve od sebe da im i dalje budem dobra konkurencija još koju godinu.”

Kako si ušao u svet futsala i kako su izgledali tvoji počeci?

“Kao i mnogi igrači moje generacije, počeo sam sa velikim fudbalom. Međutim, sve se promenilo kada je u okviru KMF Čelinac organizovana škola futsala u manjim mestima opštine Čelinac. Tu su počeli moji prvi koraci u futsalu. Zaljubio sam se u ovaj sport i ubrzo počeo svakodnevno da treniram, negujući velike snove.

Prilika da zaigram za prvi tim kluba, koji je nastupao u zajedničkoj ligi Bosne i Hercegovine, bila je ogroman korak za mene. To iskustvo mi je dalo dodatnu motivaciju da napredujem. Ljudi iz KMF Čelinac odradili su zaista težak posao, ali trud im se isplatio – Čelinac je danas poznat po talentovanim futsalerima.

Nažalost, u to vreme futsal nije bio na visokom organizacionom nivou. Razvijali smo se igrajući na mnogim letnjim i zimskim turnirima širom Balkana, koji su i danas veoma popularni. Iako je to tada bio jedini put za napredak, danas postoje bolji uslovi za mlade igrače da se razvijaju kroz organizovane sisteme. Turniri su bili korisni, ali često smo zbog promene podloga i intenzivnog ritma plaćali cenu kada je zdravlje u pitanju.”

Kako je Ekonomac uticao na tvoju karijeru?

“Ekonomac je zaista mnogo uradio za futsal u regionu tokom dugog niza godina. Tu sam prvo bio deo B tima, koji je u to vreme sjajno funkcionisao. Nosim predivne uspomene iz Kragujevca.

Nakon toga sam se odlučio za Mostar, gde sam proveo jednu sezonu. Međutim, na nagovor Predraga Rajića, vratio sam se u Ekonomac i proveo tamo predivne 2,5 godine, tokom kojih smo osvojili četiri trofeja. To je bila tačka oslonca i mesto gde sam se najviše izgradio, kako kao igrač, tako i kao čovek. Postao sam i kragujevački zet, što me dodatno vezuje za taj grad i sve uspomene na Ekonomac. Veliko poštovanje imam i danas prema tvorcu Ekonomca, profesoru Veroljubu Dugaliću, s kojim sam zadržao izvanredan odnos.”

Šta možeš da kažeš o iskustvu u Tuzli i saradnji sa Predragom Rajićem?

“Nakon Kragujevca, preselio sam se u Tuzlu i zaigrao za FC Salines. Ponovo sam sarađivao sa Predragom Rajićem, a okupila se zaista sjajna ekipa, kako na terenu, tako i van njega. Uz podršku uprave, zajedničke ciljeve i ljubav prema klubu, osvojili smo titulu.

Sa Rajićem sam uvek imao odličnu saradnju. Trudio se da izvuče maksimum iz svakog od nas, a konkretno mene je dodatno ‘maltretirao’, jer je često verovao u mene više nego ja sam. Na tome sam mu izuzetno zahvalan. Njegova ljubav i strast prema futsalu su neverovatne, i zato me ne čude njegovi brojni uspesi.”

Koja su ti najvažnija iskustva iz dosadašnje karijere?

“Svaki klub i svako iskustvo u futsalu imali su i teške i lepe trenutke. Svi saigrači i ljudi s kojima sam dolazio u kontakt oblikovali su moj karakter i doprineli da budem čovek kakav sam danas. Trudim se da iz svake situacije i od svakog pojedinca uzmem samo ono pozitivno.

Kao najveći uspeh i benefit svoje karijere, ističem socijalni kapital – sva prijateljstva i veze koje sam stekao tokom godina. To je nešto što ostaje i traje, čak i nakon što se završi aktivna karijera u futsalu.”

Tvoje prvo inostrano iskustvo je bilo u Nemačkoj, u Stuttgartu. Kako si se prilagodio ligi i kakva iskustva nosiš odatle?

“Na poziv Gorana Melhera, s kojim sam ranije imao uspešnu i pozitivnu saradnju, odlazim u Stuttgart. Danas je on moj selektor, a naš odnos je i dalje odličan. Nemačka liga bila je potpuna nepoznanica za mene, ali sam, uprkos mnogim ponudama, odabrao baš Nemačku. To se pokazalo kao veoma zanimljivo i korisno iskustvo.

Imali smo sjajnu ekipu, ali i mnogo problema unutar kluba, uglavnom zbog neodgovornog pristupa neiskusnih ljudi u rukovodstvu. Problemi su se pojavili već na početku sezone, ali sam izuzetno ponosan na ekipu i na sve što smo prošli zajedno. Uprkos svim izazovima, osvojili smo titulu, koja mi je možda i najdraža u karijeri. Osvojio sam je s ljudima koji su bili spremni da stave lične probleme po strani i stave tim na prvo mesto. Takva nesebičnost se ne sreće često u sportu, i to iskustvo nosim kao veliki nauk i ponos.

Život u Stuttgartu bio je predivan. To je fenomenalan grad u kojem sam zaista uživao. Uvek ću se rado vraćati da obiđem prijatelje koje sam tamo stekao. Stuttgart ima specifičnu atmosferu – na svakom koraku možeš osetiti balkanski duh i čuti naš jezik, što je olakšalo moju adaptaciju i učinilo je prijatnijom.”

Šta se dogodilo nakon te sezone?

“Nakon te sezone ostao sam u Stuttgartu, ali sam promenio klub. Proveo sam tamo još jednu polusezonu, koju sam iskoristio za rad na sebi, bez nekog jasnog plana za budućnost. Fokusirao sam se na svakodnevni rad, trud i disciplinu, nastojeći da iz dana u dan pobeđujem samog sebe. Na kraju, sve to mi se isplatilo.”

Rusija – šta možeš da nam kažeš o svom iskustvu tamo? Kakva je ruska liga i kako si se prilagodio?

“Ponuda iz Rusije došla je u pravom trenutku i rado sam je prihvatio. To je, do sada, vrhunac moje karijere. Rusija je posebna priča, nešto što bi se moglo detaljno ispričati tek kada se cela ta avantura završi.

Ono što mogu da kažem jeste da je ovo iskustvo bilo ogromno – kako na parketu, tako i u životu. Ruska liga je izuzetno kvalitetna i zahtevna, što od igrača traži potpuni fokus i maksimalan angažman. Pored toga, život u Rusiji me naučio mnogo o sebi, o odnosu prema životu i prilagođavanju na različite situacije.

Verujem da će mi sve što sam ovde prošao tek značiti u budućnosti, kako u karijeri, tako i van nje. Ipak, ovo iskustvo je obeleženo i nečim što mi je posebno dragoceno – u Rusiji mi se rodila ćerka. To me na poseban način vezuje za ovu zemlju i za grad Nižnji Novgorod, koji je zaista čaroban i zauzeo je posebno mesto u mom srcu.”

Da se dotaknemo reprezentacije. Kakva su tvoja očekivanja od ovih kvalifikacija i kako ocenjuješ atmosferu u timu?

“Imamo sjajan potencijal i odličan tim, ali da bismo postigli svoj puni sjaj, potrebno je uneti više profesionalizma u ligu. Kroz dosadašnje dve utakmice zadovoljan sam postignutim jer smo ostvarili cilj. Ipak, čeka nas još posla kako bismo osigurali baraž i izborili priliku za Euro. Bila bi ogromna stvar da ponovimo istorijski uspeh, jer Bosna i Hercegovina to zaslužuje svojim talentom, karakterom i potencijalom.

Da se dotaknemo reprezentacije. Kakva su tvoja očekivanja od ovih kvalifikacija i kako ocenjuješ atmosferu u timu?

“Imamo sjajan potencijal i odličan tim, ali da bismo postigli svoj puni sjaj, potrebno je uneti više profesionalizma u ligu. Kroz dosadašnje dve utakmice zadovoljan sam postignutim jer smo ostvarili cilj. Ipak, čeka nas još posla kako bismo osigurali baraž i izborili priliku za Euro. Bila bi ogromna stvar da ponovimo istorijski uspeh, jer Bosna i Hercegovina to zaslužuje svojim talentom, karakterom i potencijalom.

Ovaj put imamo i podršku javnosti, kao i puno pozitivne energije od strane navijača. Sve to raduje i stvara osećaj optimizma. Nadam se da ćemo taj talas pozitivnosti zadržati do kraja i da ćemo ga krunisati uspehom i osmesima.”

Ne možemo da zaobiđemo temu novog selektora Melhera. Igrao si s njim, trenirao pod njegovim vođstvom, a sada je selektor. Kako komentarišeš vaše dugogodišnje prijateljstvo i njegovo poverenje u tebe?

“Mnogo mi je drago što je Melher postao selektor. On je neko ko pristupa futsalu sa neverovatnom strašću – bilo kao igrač, trener ili čak u slobodno vreme. Njegova energija je izuzetna i uvek širi pozitivnu atmosferu.

Dugogodišnji smo prijatelji, i to prijateljstvo se zasniva na međusobnom poštovanju i podršci. Cenim što je uvek spreman da pomogne bez ikakvog ličnog interesa. Njegova otvorenost i spremnost da sasluša igrače olakšavaju direktnu komunikaciju s njim.

Naravno, ume da bude i šaljivo – toliko voli futsal da ponekad imamo osećaj da imamo previše sastanaka (smeh). Nadam se da će njegov entuzijazam i energija biti krunisani plasmanom na Evropsko prvenstvo. Želim mu to svim srcem, a na terenu sam mu na raspolaganju kao vojnik sa kopljem u ruci.”