Golman koji daje golove i u igrici i na terenu!

Marko “Roksa” Roksić je sportista koji na jedinstven način spaja parket i digitalnu arenu. Golman po vokaciji, svoje prve futsal korake napravio je u KMF Paležu iz Obrenovca, gde je sa ekipom izborio ulazak u Prvu ligu i nastup u plej-ofu. Usledila je epizoda u Crvenoj zvezdi, gde je bio deo generacije koja je osvojila duplu krunu – titulu i Kup Srbije. Kratko je nosio dres Zemuna, zatim i KMF Hrama, s kojim je još jednom prošao put iz Druge u Prvu ligu. Danas brani boje KMF Vršca, gde svojim iskustvom i sigurnošću predstavlja jedan od stubova ekipe.

Paralelno sa futsal karijerom, Roksa je izgradio i status jednog od najpoznatijih PES / eFootball igrača iz Srbije. Njegova kolekcija uspeha broji treće mesto na Svetskom prvenstvu u Kini, četvrto na Baliju u konkurenciji od 136 učesnika, kao i evropske medalje – zlato u 1 vs 1, srebro u 2 vs 2 i još jedno zlato u 2 vs 2. Ovi rezultati lansirali su ga u vrh evropske scene i doneli mu angažmane u eSports odeljenjima velikih klubova: Nant (2019), Roma (2021), Barselona (2022) i Arsenal (2023).

I dok na futsal terenu važi za golmana koji ume da brani, ali i da iznenadi golom, u eSportu je poznat kao igrač čvrstog karaktera i vrhunske koncentracije. Marko Roksić je dokaz da sport i eSport mogu da idu ruku pod ruku, a njegova priča je inspiracija i onima koji sanjaju da postanu profesionalni fudbaleri, i onima koji žele da se probiju na svetsku scenu kroz virtuelne igre.

Kada se osvrneš na svoje prve korake u KMF Paležu i ulazak u Prvu ligu, da li si tada mogao da zamisliš da će futsal postati toliko važan deo tvog života?

“Kad sam počinjao da se bavim futsalom, prvo su to bilo turnirima, tad nisam mislio da će mi to toliko, da kažem, prirasti srcu i da će biti toliko željan tih turnira i svega. Evo da kazem prošle leto sam se povredio ja mislim na drugom turniru u Kovinu i sa zglobom koji je bio plav od modrica sav, ja sam igrao tako celo leto. Tako da generalno mislim da je to dovoljan dokaz koliko mi znači ti turniri i generalno futsal. Bukvalno dodje leto, ja sa ženom vodim rat dva meseca nisam kući uveče, ali razume i shvata da ja obozavam te turnire i futsal, volim i veliki fudbal, ali nekako, kad bi morao da biram izmedju ta dva sporta, mislim da bi rado izabrao futsal, zbog toga što je sve brže i što je lopta više kod mene u nogama, što više mogu da igram, da utičam na igru i da rešavam utakmice.“

KMF Crvena Zvezda, dupla kruna, titulu i Kup Srbije. Koji ti je najdraži trenutak iz tog perioda i šta ti je to iskustvo donelo kao igraču?

“Iskreno iz tog perioda bih izdvoji cinjenicu da sam trenirao sa Perićem, Talesom, Petrovim, Rnom, ja stvarno neverovatno iskustvo, Perića sam gledao na televiziju do tog momenta, a onda treniram sa njim. Tales, igrač koji je bio fantastičan i koji je imao ozbiljnu karijeru sa njim raditi, kasnije Petrov koji je tad bio na pocetku, a sad svi znaju kakav je on igrač. I debitovao sam u Kragujevcu gde sam trebao i da počnem da branim, medjutim i0ak sam usao u drugom poluvremenu, žao mi je malo što nisam više branio, ali generalno nije bilo moguće pored Miljana i kasnije i Jadže da dođem do tih nekih više minuta, ali to je iskustvo koje mi je značilo i gde sam se sigurno napredao kao golman i kasnije mi je pomoglo u turnir mečevima i naravno u samoj ligi.“

Nakon Zvezde, igrao si za KMF Zemun Samo Pravo. Kako bi opisao svoje iskustvo u tom klubu i šta ti je posebno ostalo u sećanju?

“Posle Zvezde je stigao poziv KMF Zemun Samo Pravo da predjem kod njih, gde sam došao kao pojačanje, gde su me stvarno lepo primili i dočekali, ali nažalost iskreno jako lošo iskustvo. Ja sam u tom trenutku branio i veliki fudbal i voleo sam da igram, tu sam se malo i ugojio nabacio par kila i sećam se prvi meč sam došao da igram protiv Konjarnika gde smo izgubili 7-6, a ja sam tipa dva dana pre toga igrao kup utakmicu gde sam tražio od trenera da igram svih 90 minuta, i tako došao na taj meč protiv Konjarnika, 7-6 smo izgubili bukvalno 7 šuteva, 7 goleva, bilo je baš loše, ali sama ta greška da igram taj kup 90 minuta gde sam trčao, gde sam se bukvalno upalio ceo, ali nema veze svakako, gledam na taj period sa druge strane, upoznao sam se za nekoliko dobrih drugara tu je bio Manda, Zeka, baš fina ekipa i svakako jedino što bih sad zamenio je da naravno ne bih igrao taj kup u sredu, već bih bio spreman za tu utakmicu u petak i ko zna šta bi bilo posle.“

U KMF Hramu ste uspeli da se plasirate iz Druge u Prvu futsal ligu. Kako ste gradili tim i šta je bio ključ tog velikog uspeha?

“Pa da, u Hramu kad smo došli, rekli smo da ćemo probati polako, pa šta uradimo, uradimo i Djuka, Stefan i ja, generalno igramo turnire preko celog leta, čak i zimi, tako da se znamo, tu je bio Velja koji je igrao s’ nama isto par turnira, Ljulja koji je ceo život sa Veljom i druže se igraju zajedno, znaju se, mali Vaske koji je takodje igrao par turnira zajendo s’nama, Poljašević koji je iskreno napredao dosta uz nas, kasnije se on tu uklopio u tim i bukvalno na drugarstvo, smo uspali da budemo prvi i da se plasiramo u prvu ligu. Mislim da smo zaslužni, pogotovo prvi deo, gde smo dobili manje više sve, imali smo samo taj jedan poraz i tu se onda najviše pokazalo posle tog poraza gde smo izgubili 8-3, da je drugarstvo bilo na velikom nivou, nije bilo tenzije, nije bilo svadje, nije bilo ničeg, jednostavno, samo smo nastavili dalje i to je to, i kasnije zaslužen ušli u ligu.“

Tvoj novi futsal izazov je KMF Forum Vršac, kako vidiš svoj trenutni klub, koje su ambicije tima i kakvu ulogu želiš da imaš u narednim sezonama?

“To je počelo tako što sam sa Dekijem Inajetovićem zavitlavao da mi nadje klub, on mi je prvo predlozio da dodjem u Niš, pošto je on sad tamo u Winter Sportu, ali to realno nije bilo izvoljivo, daleko je to, ja radim i nema šanse da bi to uspelo. I onda mi je rekao imam klub KMF Vrsac, ja kažem da vidimo sta i kako, što da ne, samo utakmicu, i cuo sam se sa Bojanom sa gazdom, koji je tamo u Vršcu prvi čovek, i generalno smo se lako dogovorili, njegove ambicije se poklapaju sa mojima, da se osvoji prvo mesto, da se vratimo u drugu ligu, jer po meni Vršac zaslužuje drugu ligu, nije zaslužio nikako da igra treću. I on je sam rekao da, tako je kako je, jednostavno ispali su, nema problema, pravedno su odigrali sve do kraja i ove godine ćemo pokušati da ih vratimo. Kasnije sam doveo Stefana i Djuku, i vjerujem da nas trojica i naravno ostatak tima KMF Vršica možemo da budemo prvi na kraju i da vratimo Vršac gde i pripada, a to je druga liga, a kasnije ćemo videti, sto ne i u prvu, jer vjerujem da uz nas može sve dva puta smo ušli možda možemo i treći put.“

Svi znaju da golmani brane, ali ti ponekad i napadaš, a cesto znaš i gol da postigneš. Koliko te takva “dvostruka uloga” izdvaja medju kolegama?

“Ja se uvek šalim na svoj račun, pa i sada, kada sam došao u Vršac. Ne obećavam puno odbrana, ali zato obećavam golove. Generalno, volim da igram i imam taj osećaj u sebi, zato što obožavam fudbal i trudim se da uvek dajem maksimum. Znam kada treba da povučem loptu, kada da je ispustim, kada da povučem kontru. Imam osećaj za gol, volim da se priključim napadu, a i dobar sam u igri nogama. To je nešto što me, mogu reći, krasi i što smatram svojom vrlinom. Volim da lopta bude kod mene, da ja odlučujem šta ću s njom, volim da šutnem sa svoje pozicije, da namestim sebi udarac, da probam i dribling, većina ne očekuje da golman ume da dribla, a onda se iznenade kada shvate da to baš i nije tako. Sada, posle te Zvezde sam dosta napredovao i na samom golmanskom planu, naučio sam dosta novih stvari. Ono što mene izdvaja jeste to što nisam samo futsal golman, već sam bio i golman u velikom fudbalu, pa te dve stvari spajam u jedno. Ispada zanimljiva kombinacija, a uz to naravno, golman uvek može da napravi razliku.“

Poznato je da rado nastupaš na zimskim i letnjim turnirima širom Srbije, gde si često i uspešno osvajao Turnire, a i pojedinačne nagrade, kako za golmana, tako i za najboljeg strelca turnira. Koliko ti znače ti turniri, više kao prilika za dokazivanje ili kao druženje i uživanje u atmosferi?

“Generalno, kao i svima, pojedinačne nagrade stvarno znače. Lepo je kada igram turnir gde igraju Đorđe Rosić, Žare Matić, Pešić i budem proglašen za najboljeg igrača turnira. Poslednji turnir je bio u Šimanovcima, gde nema nagrada za golmana, pa su odlučili da mene proglase za najboljeg igrača. Ja se našalim sa njima: „Šta hoćete, dao sam u polufinalu tri gola, dao sam u finalu i tom Pešiću, i mom velikom prijatelju Sekuli gol za 1:0, i na kraju sam opet bio najbolji igrač turnira, sve to prija, lepo je, ali što se tiče tih turnira, stvarno je naporno celo leto juri sa turnira na turnir, završim jedan, pa odmah drugi, pa ajde igramo i treći i svi misle, kao na golu si lako je tebi, ali u suštini najmanje sam na golu. Turniri mi znače, tu je druženje, to je ta posebna draž, prilika da se osvoji turnir, da se slavi, naravno i novac je tu bitan faktor, ali generalno to je ta draž turnira.“

Kako je počela tvoja priča sa PES-om sada eFootballom, i kada si shvatio da od igre iz zabave možeš da napraviš ozbiljnu karijeru? Treće mesto na Svetskom prvenstvu u Kini, četvrto na Baliju gde je bilo 136 učesnika, ili evropske zlatne medalje u 1 na 1 i 2 na 2, koji ti je od tih trofeja najdraži i zbog čega?

“Ja sam ceo život u tim igricama. Kako sam bio mali, sećam se, keva mi krila kabal od kompjutera, ja nekako nadjem drugi pa igram i ceo život sam u tome. U kraju sam bio najbolji u PES-u, jedne godine sam krenuo na taj jedan turnir, 2017. je bila, gde sam upoznao tad kasnije kolegu Stefana Slavkovića Kepu, koji je bio jedan od naših najboljih igrača nije bio je kod nas deset godina, a ja sam ga pobedio i to je ono bilo bukvalno prvi turnir i odmah sam ga dobio. Kasnije smo krenuli da igrame zajedno. Krenuo sam da idem na te turnire, da igram online i shvatio sam da mogu da dobijem te neke igrače koji su u vrhu. Posle je došao taj prvi turnir u Kini gde sam završio treći, to mi je najžalije, jer sam stvarno mislio da mogu da idem u finale. Bilo je tu i neiskustva, prevelika želja za dokazivanjem, malo nonsalancije, ali dobro, sve je to imalo značaj za kasniji period gde sam stvarno napravio za nas možda, najbolju karijeru što se tiče e-sporta.
Onda se tu desio i turnir na Bakiju, stvarno jak turnir 136 učesnika i tu sam čak bio četvrti. Kad pogledaš koliko ljudi je tu bilo, četvrto mesto na svetu nije ni malo loše.
A najdraža mi je medalja sa Srbijom, kada smo bili prvi, gde smo osvojili Evropsko prvenstvo, pobedili smo u finalu Poljsku, u polufinalu Francusku, i definitivno je to bio jedan od najdražih uspeha. Nažalost, pehar nismo videli jer ga Savez nije dodelio pukao je u transportom i iskreno, ne znamo ni šta je s’ tim bilo, ali šta je tu je”.

Igrao si za eSports timove Nanta, Rome, Barselone i Arsenala. Koliko te je iskustvo u takvim klubovima oblikovalo kao profesionalca?

“Nant kao Nant nisam osetio ništa od profesionalizma, to je bio prvi klub, pristali smo na neke uslove na koje kasnije sigurno ne bih.
Što se tiče Rome, to je baš bio nivo, evo čist primer kad sam ja dao neki gol u velikom fudbalu, izbacio sam GIF sa Ronaldom kao proslavu i oni su me odmah zvali iz Rome, gde su mi rekli da moram da sklonim gol, zato što je Ronaldo igrač Juventusa, da tamo treba da predje da je to njihov rival, da to nama e-sport igračima nije dozvoljeno.
Kasnije u Barseloni, gde sam stvarno išao na potpis ugovora i obišao stadion, nažalost fudbaleri nisu bili tu, pa nisam mogao da ih upoznam. Išao sam u njihovu gaming kuću, e-sport kuću na moru stvarno je bilo veliko iskustvo, dresove, opremu, sve sam dobio, da kažem u Barseloni je to neki drugi nivo, gde imaš sve i tražiš šta god hoćeš, tako da je generalno bilo zaista dobro.
I kasnije Arsenal, žao mi je samo što nismo otišli na stadion, jer je problem bio viza za Englesku i nismo mogli tako brzo da je dobijemo. Inače, što se tiče svih uslova, ispunjeno je bilo vrhunski, jedino što je bila mana jeste plata, ako me razumeš Arsenal je kasnio s’ platom po dva, tri meseca i tu je bilo malo tenzije, ali okej.
Nažalost, kasnije nisam imao ni sjajne uspehe u završnici, ali stvarno lepo iskustvo, nažalost, to se prekinulo jer to takmičenje više ne postoji, ugašeno je, ali je bilo zaista jedno iskustvo koje bih rado opet doživeo.“

Nedavno su održane kvalifikacije za reprezentaciju Srbije u eSportu, odnosno za Svetsko prvenstvo u PES-u/eFudbalu 2 na 2. Sa kakvim ambicijama si ušao u te duele i šta za tebe znači igrati za nacionalni tim u digitalnoj areni?

“Iskren da budem nisam ni malo zadovoljan, 2 na 2 je malo specifičan mod, a Vuk i ja smo od skora počeli da igramo zajedno, dok sam ja sve turnire igrao sa mojim starim da kažem partnerom Stefanom Slavkovićem Kepom, ovo sad je iskreno baš bilo loše, grupu sam znao da ćemo proći, uz malo sreće mogli smo biti i prvi, al’ nebi nam to nista preterano promenilo, je l’ nebi mogli da uradimo nista u eliminacionoj fazi, nisam ni očekivao nesto previse da ćemo uspeti, naravno nada je postojala, al’ da budem iskren nisam očekivao uspeh. Što se tiče igranja za reprezentaciju, naravno da mi prija, lepo mi je što sam deo reprezentacije u eSportu, više bi naravno voleo da sam u fudbalu, ili čak futsalu, ali jednostavno nije bilo realno to, ali eto tu sam u digitalnoj verziji i nadam se da ću još dugo nastupati za Srbiju i verujem da ovo nije kraj.“

Nedavno si učestvovao i na PhygitalSports takmičenju u Abu Dabiju, a u Decembru te ponovo očekuje nastup. Možeš li našim čitaocima objasniti šta tačno predstavlja to takmičenje, kako izgleda spoj sporta i eSporta u toj formi i kakvi su tvoji utisci sa premijernog učešća?

“Tako je, imali smo kvalifikacije u Srbiji negde u junu, gde smo uspeli da se plasiramo na završni turnir, na završnu kvalifikaciju u Abu Dhabiju, gde smo išli Stefan, Toni, Žare, Rosić i ja, al’ nažalost Rosić neće moći da ide na završni turnir u decembru zato što tada ima okupljanje reprezentacije, a i ima ugovor sa Rijekom, njegovo neigranje je veliki hendikep za nas. Ali smo se pojačali sa Rankom iz SAS-a, koji je sada dobio poziv u 23 reprezentaciju, i sa Krasom, koji ne igra mali fudbal, ali definitivno bi bio ozbiljan igrač da se bavio time, igra veliki u Radničom iz Valjeva, tako da će nam njih dvojica sigurno pomoći na terenu, a što se tiče igrice, ona je jako bitna jer, kao što sam rekao, prvo se igra igrica, pa se to prenosi na fudbalski teren i bitan je rezultat. Mi smo u Abu Dhabiju bili loši u igrici, gubili smo od Katara 9:2 u Fifi, ali smo ih dobili na terenu 7:1, onda smo igrali protiv Orlando Pajrats 3:2 u fifi, al’ smo ih dobili na terenu 4:2, nakon toga smo igrali četvrfinale sa Crnom Gorom njihova ekipa se zvali KMF Titograd, dobili smo ih 4:2 na terenu, a izgubili u Fifi 3:2 i plasirali se u polufinale, a samim tim smo se plasirali i na završni turnir, koji se održao u decembru, sa nagradnim fondom od 600000 dolara. Verujem da ćemo napraviti dobar rezultat, spremamo se i nadamo se da će nam, uz malo sreće, to biti dovoljno da udjemo u finale, pa u finalu šta bude.“