Igra srcem, rame uz rame sa sinom – priča Sanela Stupljanina

Retki su sportisti koji ostave dubok trag i kao igrači i kao ljudi, a još ređi oni koji istraju decenijama, prkose godinama i pritom ostanu verni jednom klubu i jednom gradu. Sanel Stupljanin je upravo takav – simbol futsala u Novom Pazaru, lider na terenu i van njega, svojim iskustvom i posvećenošću oblikuje nove generacije.

Sezona iza nas donela je mnogo izazova za KMF Novi Pazar – povrede su bile čest gost, ritam takmičenja neumoljiv, ali tim je, uspeo da se domogne final-four faze Kupa Srbije. Tu se isprečila Loznica, ali utisak je da je Pazar i ove godine pokazao karakter.

Posebnu pažnju javnosti izazvalo je i nešto što se retko vidja – Sanel je zaigrao rame uz rame sa svojim sinom, ispisujući emotivne i inspirativne stranice futsalske priče. Upravo o tome, o protekloj sezoni, trenerskom poslu, životu posvećenom futsalu i planovima za leto, razgovarali smo sa čovekom čije ime nosi težinu iskustva i ljubavi prema ovom sportu.

Krenimo od prethodne sezone – kako ocenjujete nastup KMF Novi Pazar u ovoj takmičarskoj godini? Uprkos brojnim povredama koje su vas pratile tokom cele sezone, uspeli ste da se plasirate na final-four Kupa Srbije, gde vas je Loznica zaustavila na korak do finala. Šta je, po vašem mišljenju, bilo presudno za ovakav ishod?

Prethodna sezona je bila puna izazova za nas. Iako smo se suočili sa velikim brojem povreda, pokazali smo karakter i timski duh. Plasman na final-four Kupa Srbije je svakako uspeh, ali ostaje žal što nismo otišli korak dalje. Mislim da je presudilo iskustvo i duža klupa Loznice u tom trenutku, kao i umor koji se nakupio kroz sezonu. Ipak, ponosan sam na ceo tim i verujem da smo postavili dobre temelje za narednu godinu.

Jedan od najzanimljivijih momenata za sve ljubitelje futsala bio je vaš nastup zajedno sa sinom. Kako je izgledalo deliti teren sa njim, koliko to za vas lično znači?

To je za mene bio jedan od najemotivnijih trenutaka u karijeri. Izaći na teren sa sinom, gledati ga kako igra pored mene – to je osećaj koji se teško opisuje. U tim trenucima, sećanja na svoje početke se pomešaju sa ponosom i srećom. Nije to samo sportski trenutak, to je porodična uspomena za ceo život.

Malo je sportista koji uspeju da održe takav kontinuitet, kako vi uspevate da prkosite godinama i još uvek igrate na visokom nivou?

Rekao bih da je ključ u disciplini i ljubavi prema igri. Kada zaista voliš ono što radiš, ni trening, ni oporavak, ni odricanja ti ne padaju teško. Naravno, kako godine prolaze, sve više moraš da vodiš računa o telu, ishrani, snu. Ali najvažnija stvar je mentalna snaga – želja da budeš deo ekipe, da daš primer mlađima i da svaki put izađeš na teren sa istim žarom.

Letnji turniri su tradicionalno popularni u regionu. Šta vam oni znače kao igraču i kao sportisti?

Letnji turniri su za mene uvek bili posebno poglavlje. To su mesta gde se igra za publiku, za čast, za zabavu– ali i gde se stiče iskustvo i pravi prava sportska prijateljstva, ali sa druge strane letnji turniri su za mnoge nas i fanansijski izvor prihoda. Meni su uvek pomagali da ostanem u formi, ali i da uživam u igri bez velikog pritiska. Takođe, to je prilika da igram sa ili protiv momaka koje ne srećem u sezoni, što uvek donosi nove izazove.

Koja je vaša poruka mlađim igračima koji tek kreću putem futsala – šta im je najvažnije da shvate na početku?

Moja poruka bi bila – budite strpljivi, vredni i verujte u proces. Futsal je brz, zahtevan sport, ali pruža ogromnu satisfakciju. Ne tražite prečice – učite od starijih, radite na sebi, slušajte trenere. I najvažnije – igrajte srcem. Kada se igra iz ljubavi, rezultati će doći, a vi ćete uživati u svakom trenutku na terenu.