Miodrag Aksentijević – Povratak u reprezentaciju i pogled unazad na veličanstvenu karijeru

Miodrag Aksentijević, jedan od najboljih srpskih futsal golmana svih vremena, ponovo je na golu reprezentacije! Sa 41 godinom, odlučio je da još jednom obuče nacionalni dres i pomogne Srbiji na velikoj sceni. Njegova karijera je fascinantna – od početaka u rodnom Prokuplju, preko osvajanja titula sa Ekonomcem, pa sve do ruskog Tjumena, francuskog “dream teama” i istorijskih uspeha u Nemačkoj.

U ekskluzivnom intervjuu, Aksentijević otkriva šta ga je motivisalo za povratak, kako pamti legendarno Evropsko prvenstvo 2016. u Beogradu, kao i kakvi su mu ciljevi u domaćem futsalu sa ekipom FON-a. Njegova priča je svedočanstvo o posvećenosti, ljubavi prema futsalu i neumornom radu.

U nastavku pročitajte kako je tekao put jednog od najvećih svetskih futsal golmana kroz godine vrhunskih izazova i uspeha.

Miki “Hobotnica” Aksentijević ponovo na golu reprezentacije! Sigurno ti prija poziv selektora Dejana Majesa?

“Igranje za reprezentaciju je vrhunac svakog sportiste. Tako i za mene. Posle toliko godina igranja u nacionalnom dresu moram priznati da su privilegija, sreća i odgovornost prisutni kao i na početku predstavljanja svoje zemlje.”

Reci nam nešto više o svojim počecima. Tvoj prvi futsal klub bio je Pro-Al. Kako je sve počelo?

“Posle početka u svom Prokuplju i aktivnog igranja futsala u Srbiji i mnogim inostranim klubovima, uspeo sam da zaokružim 20 godina od prvog susreta sa futsalom. U početku je to bio poziv mog kuma iz Prokuplja, Jovice Perišića, koji me je nagovorio da se oprobam u klubu iz našeg grada, i on je jedan od ‘krivaca’ što sam zavoleo futsal.
Ulaskom u Superligu Srbije sa Prokupljem shvatio sam da naša ljubav prema ovom sportu polako prerasta u profesionalizam. Put me je potom poveo do Niša i Koske, doktora Vladana Miladinovića, koji je strastveno vodio ovaj klub dugi niz godina i postao sinonim za futsal u Nišu. Nakon toga, stigao sam i do Ekonomca – najprofesionalnijeg kluba ikada u Srbiji, na čelu sa dr. prof. Veroljubom Dugalićem, koji je pomogao većini igrača iz Srbije da od zaljubljenika i talenata postanu pravi profesionalci.”

Oprobao si se i u ruskoj ligi, koja važi za jednu od najjačih futsal liga na svetu. Kako je izgledao taj put?

“Posle pet uzastopnih titula u Kragujevcu, želja da testiram svoje krajnje domete odvela me je u Kazahstan, koji se ispostavio kao odlična odskočna daska za tada jednu od najjačih liga na svetu – rusku ligu. Nakon prve godine u sibirskom Tjumenu, pridružio mi se prijatelj i dugogodišnji saigrač iz Kragujevca i Ekonomca – Mladen Kocić. Uspeli smo da osvojimo dve medalje u ruskoj ligi i da klubu, koji je postojao 20 godina, po prvi put donesemo titulu šampiona, i to kao jedini stranci u ekipi.

Ubrzo je stigao poziv iz ekipe iz Pariza, gde sam proveo dve nezaboravne godine igrajući u ‘dream teamu’ najboljih igrača sveta, među kojima su bili Rikardinjo, Ortiz, Umberto, Igor i mnogi drugi. Osvojili smo dve titule u dve godine, ali, nažalost, zbog pandemije koronavirusa i teške finansijske situacije u klubu, morao sam dalje.

Sledeća destinacija bila je Nemačka. Prve godine sam osvojio titulu sa ekipom koja je te iste godine ušla iz druge lige, a trener kluba bio je Vojkan Vukmirović, tako da smo imali čast da osvojimo prvu zvaničnu futsal Bundesligu. Ovaj uspeh smo ponovili i prošle godine, a sada je došlo vreme da iskustvo i znanje stečeno širom sveta podelim sa svojim narodom.”

Evropsko prvenstvo u Beogradu 2016. godine – polufinale i poraz od ruskih Brazilaca. Kako pamtiš taj turnir?

“Najlepši period igranja za reprezentaciju bio je, naravno, EURO 2016. Beogradska Arena, 20.000 navijača – nešto što se ne zaboravlja. Ostvarili smo najveći uspeh u istoriji srpskog futsala plasiravši se u polufinale, ali, nažalost, nije bilo dovoljno snage da se okitimo medaljom.

Upravo je to i jedan od razloga zašto sam prihvatio poziv sa 41 godinom – takva prvenstva i takva takmičenja oblikuju celokupnu karijeru jednog sportiste. Pošto će ovo definitivno biti moja poslednja prilika da odigram još jedno veliko takmičenje, daću sve od sebe. A da li će to biti dovoljno, ostaje da sačekamo i vidimo.”

Povratak u srpski futsal – FON Banjica, Main Round Futsal Lige šampiona. Dve pobede i poraz, ali nedovoljno za prolaz. Kako vidiš taj nastup?

“Sa FON-om smo prošle godine odigrali Ligu šampiona. Iako se nismo plasirali u elitnu rundu takmičenja, zadovoljan sam nastupom ekipe i smatram da smo pokazali kvalitet. Nadam se da ovaj proces rasta neće jenjavati ni u budućnosti. Cilj je titula i radimo na ostvarenju tog cilja sada.”