Srbija
Novi selektor futsal reprezentacije Srbije govori za Futsal Balkan
Marko Gavrilović, novo lice na klupi seniorske futsal reprezentacije Srbije, godinama je posvećeno gradio svoj trenerski put. Od rada sa mladjim kategorijama i vođenja U19 nacionalne selekcije do uspešne epizode u mađarskom SG Kecskemét, njegovo ime se nametnulo kao sinonim za disciplinu, jasnu viziju i strateški razvoj igrača. O njegovim dosadašnjim iskustvima, filozofiji rada i planovima za budućnost razgovaramo u ekskluzivnom intervjuu.
Kako ste doživeli imenovanje za selektora seniorske reprezentacije?
“Već dugo sam u sistemu reprezentacije, od 2017. godine. Prvo sam bio pomoćni trener u19 reprezentacije od 2017. -2022., pa nakon toga i selektor u19 reprezentacije od januara 2022. do sad. Sve vreme sam radio i u klubovima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu i nekako je bilo prirodno da verujem da ću jednoga dana dobiti priliku da budem selektor seniorske reprezentacije.
Zahvalan sam Bojanu Đuri Pavićeviću i FSS na poverenju i ukazanoj šansi. Za mene nema veće privilegije i časti od ovoga. Čeka nas dosta rada a verujem i uspeha”.
Da li planirate određene promene u pristupu, sistemu igre ili selekciji igrača?
“Selektor Majes i njegov stručni štab su imali neki svoj način rada i viziju. Nisam bio uključen u rad pa ne znam pojedinosti ali igrači hvale da se dobro treniralo i da je atmosfera bila odlična. Sport nije matematika i 2+2 često nisu četiri. Nekad uradiš sve što je do tebe, a to na kraju ne bude dovoljno za dobar rezultat.
Promena će svakako biti. Uz mene biće tu i ceo moj stručni štab iz u19 reprezentacije. Radi se o mladim, izuzetno obrazovanim i stručnim ljudima. Funkcionisali smo odlično do sad, imali sjajnu energiju i prenosili tu energiju i na ekipu. Planirao sam da nam se priključi još jedan moj kolega sa kojim godinama sarađujem, a za koga sam siguran da dosta može da nam pomogne u radu. Videćemo uskoro da li će moći da uskladi svoje obaveze u klubu, ligi šampiona, futsal akademiji koju vodi godinama sa našim obavezama i okupljanjima. Dakle, uz nove ljude ide i druga, nova energija, drugačiji način rada i verujem da će nas to dovesti do željenog nivoa igre i dobrih rezultata.
Uskoro nas čekaju razgovori sa svim igračima i golmanima, da vidimo kakvi su kome kratkoročni i dugoročni planovi vezano za futsal. To govorim jer kvalifikacije za SP za nas kreću najverovatnije u oktobru 2026., a SP je 2028. To je za tri godine, a to nije mali period. Nakon toga idu kvalifikacije za EP koje je 2030.
Kratkoročno gledano cilj je da kroz kvalifikacije izborimo plasman za SP, a sa druge strane dugoročno moramo da mislimo i da imamo spreman kostur ekipe i za kvalifikacije nakon toga.
O sistemu igre rano je govoriti, a i čitaocima to ne znači puno. Ne ‘robujem’ jednom sistemu igre, niti mislim da je jedan isti sistem igre pogodan i dobar za svaku ekipu. Kroz treninge i utakmice ćemo doći do zaključka kako nam ekipa najbolje funkcioniše i tako ćemo igrati”.
Kakva je trenutno atmosfera među igračima, i kako ocenjujete njihovu motivaciju?
“Pitanje o atmosferi među igračima je više za njih nego za mene. Radi se o grupi momaka koja se zna godinama, mnogi su igrali po klubovima zajedno, igraju turnire, druže se privatno, posećuju.
Motivacija za igranje u reprezentaciji nikad ni kod koga nije bila sporna. Svaki igrač ima želju da bude u reprezentaciji i to je nekako kod nas Srba prirodno. Ono što je možda i bitnije od motivacije, a to je da svako od njih pokaže spremnost da se podredi timu, da prihvati ulogu koja mu bude namenjena i da bude spreman da svaki dan daje svoj trenutni maksimum. Bez toga, danas nema velikih rezultata ni u jednom timu i ni u jednom timskom sportu”.
Koja bi bila vaša poruka futsal javnosti i mladim igračima koji sanjaju dres reprezentacije?
“Futsal zajednica nije velika, manje više svi se poznajemo i godinama smo tu na futsal sceni. Rad i uspeh u reprezentaciji nema pravi smisao bez iskrene podrške futsal javnosti. 100 ljudi – 100 selektora. Da bi ujedinili futsal javnost i dobili podršku kakvu želimo, trebaće dosta vremena, rada i naravno pobeda.
Mladi igrači treba da rade svakodnevno na sebi, da se trude da svaki radni dan završe bar za nijansu bolji. Nisam od trenera koji se boji da da šansu mladom igraču, naprotiv, kroz moju trenersku karijeru su mnogi mladi igrači igrali u mojim timovima i imali bitne uloge. Sa druge strane, spadam među trenere koji nikada ne daje minute igraču samo zato što je talentovan i mlad. Mislim da je to jako bitno za razvoj svakog mladog igrača, da zna da kroz trening mora i može da se izbori za svoju ulogu i minute bez obzira na godine”.
Kada možemo očekivati sledeće okupljanje i da li imate već viziju tima za njega?
“Po FIFA kalendaru predviđena okupljanja za futsal reprezentaciju do kraja 2025. godine su u septembru (15.-24.), oktobar (13.-22.), novembar (9.-12.) i decembar (15.-24.).
Intenzivno smo radili na tome prethodnih dana i imamo usmene dogovore za sada za septembar i oktobar i čekaju se još i zvanične potvrde iz saveza. U septembru bi odigrali dva meča u Srbiji, a protivnik bi nam bila jedna jako dobra reprezentacija koja je već izborila plasman na EP. Ne bi o imenu reprezentacije dok ne bude zvanično, kao ni o protivnicima za oktobar iz istog razloga. Ako sve bude kako smo planirali u septembru i oktobru, novembar ćemo iskoristiti za okupljanje u23 reprezentacije. Za decembar i kraj 2025. godine, prava poslastica. U goste nam dolazi najtrofejnija reprezentacija Evrope Španija. Biće to, verujem dve sjajne utakmice pred punim tribinama i prava promocija futsala.
Ideju i viziju tima naravno imamo. Pratićemo sve te igrače, a kao što sam već rekao, čekaju nas prvo razgovori sa njima. Transfer prozori su još aktuelni, mnogi momci još nemaju timove za narednu sezonu, gde će potpisati, kad će im početi sezone, da li će biti zdravi itd… Mnogo pitanja je otvoreno i suviše je rano govoriti o spisku za septembar”.
Trenutno stanje futsala u Srbiji?
“Nije dobro, definitivno je daleko od onog kako svi mi koji radimo u futsalu želimo da bude.
Nisam ja došao juče u futsal sa vaterpola ili iz košarke pa da nisam svestan svih problema koje imamo. Pitanje novca je uvek aktuelno i većini primarno. Ujedno i izgovor za sve. U Srbiji sam radio u četiri kluba ( Mašinac, Požarevac, Jastrebac i Novi Pazar). Bez obzira na rang takmičenja i limitiranost budžeta u svim klubovima u kojima sam radio jedno pravilo se uvek poštovalo,a to je da mora da se trenira minimum pet puta nedeljno plus utakmica. Možemo da se lažemo, da pričamo bajke, ali rad i trening su jedini način i jedini put da svima bude bolje. Vremenom doći će do napretka, napredak će dati rezultat, a sa rezultatom doći će i novac”.
