Srbija
Od prvog dodira s loptom do evropskog vrha: Priča o Draganu Galetu Tomiću
Jedan od najprepoznatljivijih igrača futsala sa ovih prostora, igrač koji je ostavio trag gde god je igrao – od Srbije, preko Libana i Belgije, pa sve do Letonije. Njegova karijera ispunjena je trofejima, ključnim golovima i sjajnim partijama na najvećim futsal scenama. Redovan član reprezentacije već osam godina, učesnik Evropskog i Svetskog prvenstva, ali i čovek koji na terenu ostavlja srce u svakom meču. Gde god da igra, njegov talenat i radna etika dolaze do izražaja, a golovi i asistencije postaju njegov zaštitni znak.
Tebe ne treba predstavljati, ti si sebe prestavio svojim golovima i dobrim partija na parketu, al’ reci nam tvoje pocetke u futsalu?
Futsal sam počeo da igram 2014. godine, kada su me tada pozvali čelnici kluba KMF Bečej. Pošto sam iz Temerina, Bečej mi je bio relativno blizu. Oni su me poznavali i ubeđivali da pređem na futsal, jer sam do tada igrao veliki fudbal. U jednom trenutku sam doneo odluku da pređem, i na kraju se ispostavilo da je to bilo odlično rešenje. Tako sam 2014. godine počeo da igram u Bečeju. Klub je u tom trenutku bio standardan prvoligaš, a 2015. godine sam s njima osvojio Kup Srbije. To je bio moj prvi futsal trofej.
Ponosan sam na svoje početke i na prve dve sezone u futsalu, jer nije bilo lako prilagoditi se novim uslovima, pravilima, drugačijoj lopti i svemu što futsal nosi sa sobom. Ipak, na kraju se pokazalo da je to bio dobar potez. Dakle, početak je bio u KMF Bečej 2014. godine, a 2015. smo osvojili Kup Srbije. Nakon toga sam prešao u Deus iz Sremske Mitrovice, gde sam igrao do januara 2017. godine. Tu smo imali sjajnu sezonu, u kojoj smo dva puta pobedili Ekonomac i za dlaku titula nam je izmakla, ali smo igrali odličan futsal pod vođstvom tadašnjeg trenera Dejana Majesa, koji je danas selektor. U timu su bila još dva-tri domaća igrača sa bitnim ulogama, kao i četiri-pet reprezentativaca, pa je ekipa bila veoma iskusna i kvalitetna. To je bilo moje prvo veće postignuće u futsalu, gde sam postigao preko 25 golova u sezoni, što mi je donelo prvi poziv u reprezentaciju.
Debi za reprezentaciju imao sam 2016. godine, tokom leta, u dvomeču protiv Crne Gore. Nakon toga sam igrao u Bejrutu, gde sam proveo dva meseca nastupajući za šampiona Libana u Ligi Šampiona. Turnir se igrao u Bangkoku, a klub me je pozvao da im pomognem. Po povratku u Srbiju, do kraja 2017. godine, odigrao sam još četiri utakmice za reprezentaciju – dve protiv Holandije i dve protiv Francuske. Dobri nastupi i postignuti golovi doneli su mi poziv Dejana Đedovića, tadašnjeg trenera u Libanu, koji mi je ponudio dugoročnu saradnju sa klubom Bank of Beirut.
Potpisao sam ugovor na godinu i po dana, a kasnije sam ga produžio na još godinu dana, tako da sam u Libanu proveo dve i po godine, sve do avgusta 2019. godine. Tokom tog perioda osvojio sam tri titule, dva Superkupa i dva Kupa. Prve godine bio sam proglašen za MVP prvenstva, a sa klubom sam odigrao tri Lige Šampiona – jednu u Indoneziji, drugu u Vijetnamu i treću ponovo u Bangkoku. Igranje u Aziji bilo je neverovatno iskustvo, jer su gradovi i kulture potpuno drugačiji, ali sam stekao mnogo prijatelja i neprocenjivo iskustvo.
Kakav je bio tvoj doživljaj igranja u Anderlehtu, gde si ostvario značajne uspehe, uključujući i učešće u Final Four-u Futsal Lige šampiona? Koje utiske i iskustva možeš da preneseš našim čitaocima iz tog perioda?
Godine 2019. potpisao sam za belgijski klub Halle-Gooik, sadašnji Anderlecht. Tu sam se potpuno pronašao u ulozi pivota i proveo sjajnih pet godina. Prve dve godine liga je bila stopirana, a potom smo u naredne tri godine osvajali titulu prvaka i igrali Ligu Šampiona. Igrali smo Final Four, što je bio ogroman uspeh. Anderlecht je veliki brend i privlači mnogo pažnje. Tokom pet godina osvojio sam brojne trofeje, a poslednje tri sezone bio sam najbolji strelac ekipe, postigavši preko 130 golova. Mnogo sam napredovao igrajući uz vrhunske saigrače, a posebno se ponosim prijateljstvom sa Frankom Jelovčićem, s kojim sam proveo mnogo vremena i na terenu i van njega.
Sada si u Letoniji, u futsal klubu RFS. Kakav je futsal tamo i kako bi ocenio kvalitet letonske futsal lige?
Nakon pet godina odlučio sam da napravim novi iskorak u karijeri i pređem u letonski RFS. Riga me prijatno iznenadila – prelep grad sa bogatom istorijom i sjajnom atmosferom. Klub RFS je deo većeg projekta, jer njegov vlasnik poseduje i fudbalski klub RFS, pa je odlučio da uloži sredstva u futsal. Ekipa je značajno pojačana ove godine i zamalo smo se plasirali u Final Four Lige Šampiona. Nedavno smo osvojili Baltic Cup, pobedivši u finalu 1:0, a ja sam postigao odlučujući gol. Očekujem da osvojimo titulu i izborimo plasman u Ligu Šampiona.
Što se tiče rivalstva u Letoniji, postoji velika borba između RFS-a i Rige, slično kao u fudbalu. U finalu play-offa igraćemo do četiri pobede, što će biti duga i iscrpljujuća serija. Nedavno smo ih pobedili u Baltic Cupu, što je bio lep uvod u nastavak sezone. Nadam se da ćemo iskoristiti svoj kvalitet i osvojiti titulu, što bi bio veliki korak za klub i plasman u Ligu Šampiona.
Da se osvrnemo na tvoj reprezentativni uspeh, kvakifikacije za Euro, a i narednu utakmicu protiv Belgije?
Kao što sam rekao, od leta 2016. godine redovan sam član reprezentacije i brzo sam pronašao svoju ulogu. Prvi put me je pozvao selektor Aca Kovačević, a zatim sam nastavio da igram i pod vođstvom Dejana Majesa.
Reprezentacija je kruna svake sportske karijere. Ne želim da zvučim kao svaki sportista, ali stvarno ima posebnu težinu i ponosno dolazim na svaki okupljanje. Čak i kada sam umoran od utakmica i putovanja, dolazak ovde uvek mi donese dodatnu energiju.
Preko osam godina sam deo reprezentacije i za to vreme sam igrao na dva Evropska prvenstva i jednom Svetskom. Uz malo sreće i manje grešaka, i na terenu i van njega, sigurno smo mogli da izborimo još jedno Svetsko prvenstvo, uključujući i ovo poslednje u Uzbekistanu, gde mislim da nam je bilo mesto.
Iskreno, nisam ni brojao koliko imam utakmica za reprezentaciju od 2016. godine, ali sigurno ih je preko 80. Bilo je tu mnogo lepih pobeda i golova. Posebno pamtim svoju prvu utakmicu na Evropskom prvenstvu u Sloveniji protiv Italije, kada sam postigao gol, kao i pobedu nad Brazilom u Nišu – to su trenuci koji ostaju zauvek. Igranje na Svetskom prvenstvu i postizanje golova tamo još su jedan od ponosa moje karijere.
Mislim da još uvek mogu dosta da pružim reprezentaciji. Najbliži cilj nam je aktuelna kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i smatram da smo na dobrom putu. U poslednje vreme se radi izuzetno kvalitetno i naporno, i verujem da moramo, želimo i hoćemo da se plasiramo na Euro 2026. Imamo dobar tim, pomalo podmlađen, ali sa novom energijom. Uz malo sreće i uz trud koji ulažemo, zaslužićemo da budemo deo tog takmičenja.
Kao što sam rekao, već osam godina sam ovde, sa preko 80 utakmica iza sebe, i još uvek osećam da mogu da doprinesem ekipi. Naravno, polako dolazi vreme kada ću “predati štafetu” mlađim igračima, ali uvek ću biti tu da pomognem, posavetujem i podržim ih, jer reprezentacija ostaje u dobrim rukama.
Futsal Kamp Gale Tomic, regrutuješ mlade futsal reprezentativce i učiš ih da od malena zavole futsal?
Što se tiće Gale Kampa, to je petogodišnji projekt, bukvalno 5 godina zaredom smo organizovali letnje kampove za decu i pokušali smo da naprajemo za njih lep i koristan kamp, gde su mogli dosta toga da nauče na terenu, a i van njega uz razne neke edukacije, kvizove, predavanja, treninge i sve što ide u sto, tako da 5 godina smo već u organizaciji toj kampa i kad se okrenem nekako mi je brzo prošlo sve, ponosan sam na to, svašto nešto sam izvukao i naučio iz tog projekta, jedno lepo iskustvo, za dalje videćemo kako će to da funkcioniše, ali 5 godina baš sjajnog iskustva i svašta nešto smo priredili za decu, imali su mnogo toga da nauče, putovali smo, pravili kampove na raznim mesta, svake godine najbolje ućesnici su dolazili u moj klub kao gosti u Belgiju, a neke od učesnika smo slali na kampove FSS, tako da sjajan projekt i baš mi je drago što sam uspeo to da organizujem kako sam zamislio.
Pitali smo Bobu o tebi, a sada nas zanima tvoje viđenje – kako si uticao na njega i njegovu karijeru? Kako ti vidiš njegov futsal put i njegov razvoj kroz godine?
Što se tiče Boba, svakako da mi je drago što je, da kažemo sad, postao redovan član futsal reprezentacije. Mislim da je to zaslužio svojim odnosom, pre svega prema ovom sportu,
a i on je skoro pet godina u inostranstvu. Tako da mislim da sve o što se njemu sad trenutno dešava je sa razlogom i da je jako posvećeni, radan i voli ovaj sport. baš je onako futsal fanatik,
prati sve lige, prati sve utakmice, bavi se sobom i svojim radom, tako da nadam se da će u skorije vreme da pronađe neki možda i malo bolji klub i malo bolju ligu, ja mislim da je
prevazišao odavno Finsku ligu, ali trenutno ga ugovori i veže da bude tamo, pa ćemo da vidimo. Jako sam ponosan na to što je do sada uradio i verujem u njega
Nedavno si osvojio i Baltički kup, a uz to si dao i pobedonosni gol – sjajan početak godine za tebe!
Igrali smo polufinale protiv jednog litvanskog tima, dok je Riga igrala protiv druge litvanske ekipe. Utakmice su se igrale u subotu i nedelju, a u finalu smo se sastali upravo sa tim klubom protiv kojeg je igrala Riga.
Mnogi mešaju moj klub sa Rigom, timom koji je ove godine igrao Ligu šampiona u Beogradu. Moj klub je RFS, dok su oni Riga, pa često dobijam pitanja tipa: „Jesi li u Rigi?“, „Igraš li za Rigu?“, i svi automatski pomisle da sam u tom klubu. Kada su oni dolazili za Ligu šampiona, mnogi su me pitali da li dolazim u Beograd i igram, pa je nastala mala konfuzija. Inače, između naša dva kluba vlada veliki rivalitet, i u fudbalu i u futsalu, jer su obe ekipe zaista kvalitetne.
Oba tima imaju po sedam-osam stranaca, a u ovom kupu nije važilo pravilo o maksimalno tri stranca na terenu, pa smo svi mogli da igramo. Bila je to prava utakmica na nivou Lige šampiona u futsalu – tvrda i neizvesna. Rezultat je bio 0:0 sve do 37. ili 38. minuta, kada smo imali igrača više zbog njihovog crvenog kartona. Na kraju sam postigao gol koji je odlučio pobednika. Prelep je osećaj dati gol u takvom derbiju i doneti titulu klubu.
Ovo je odlična uvertira za nastavak prvenstva i plej-of, gde ćemo u finalu igrati upravo protiv njih, i to na četiri pobede. Biće to duga i uzbudljiva serija, ali nadam se da ćemo ponovo biti na visokom nivou, iskoristiti naše kvalitete i osvojiti titulu.
