Srpski reprezentativac i osvajač brojnih trofeja, čovek koji je nosio dres Crvene zvezde, igrao u Italiji, dominirao u domaćem prvenstvu i danas uspešno gradi karijeru u Kuvajtu — za naš portal otvoreno je govorio o teškim porazima, najlepšim trenucima u karijeri, kvalitetu futsala kod nas i u inostranstvu, ali i o tome koliko mu znači podrška porodice i navijača.
U nastavku pročitajte iskrene odgovore jednog od najboljih srpskih futsalera.
Za početak, kako vidiš dvomeč sa Belgijom? Prva utakmica bila je za zaborav, dok nam je u Smederevu sreća okrenula leđa u poslednjim trenucima meča.
“Taj poraz u Belgiji sigurno je jedan od najtežih u mojoj karijeri. Period pre toga izgledao je odlično – trenirali smo jako dobro, sve je bilo kako treba i ništa nije ukazivalo na ono što se desilo. Međutim, verujem da svako u karijeri ima barem jednu takvu utakmicu kada se oseća bespomoćno i bledo. Što se tiče revanša, to je bio meč u kojem smo diktirali tempo i bili bolji protivnik 39 minuta. Nažalost, igra sa golmanom-igračem se nije isplatila. Tako je u sportu, pa i u futsalu – ne pobedi uvek bolji. Ipak, želim da čestitam reprezentaciji Belgije na celokupnim kvalifikacijama”.
Sledeće dve utakmice, ako sve kockice dođu na svoje mesto i ako odigramo kako treba, mogu nas odvesti u baraž za EURO. Kako ti to vidiš?
“Ne gajim prevelike nade da ćemo otići u baraž. Postoje određene matematičke šanse, ali se ne nadam previše”.
San svakog sportiste je da igra za Zvezdu ili Partizan. Ti si ispunio taj san, a uz to si i osvojio titulu sa svojim voljenim klubom, Crvenom zvezdom.
“Bio sam član prve generacije Crvene zvezde i od prvog dana sam se osećao kao profesionalac. Do momenta kada je došla korona, bili smo ubedljivo prvi na tabeli i bez poraza. Prvenstvo je prekinuto, a Savez nam je dodelio titulu šampiona Srbije. Iskreno, i da se nastavilo, uveren sam da bi ishod bio isti. To je bio prelep period u mojoj karijeri, od predstavljanja na Marakani do osvajanja titule”.
Vratio si se u Srbiju i zaigrao za KMF FON. Kako si se osećao pri povratku i da li se kvalitet futsala u Srbiji poboljšao od tada?
“Vratio sam se u trenutku kada su mi se rodile bliznakinje i mislim da je to bio pravi momenat da budem u svojoj zemlji. Čuo sam se sa predsednikom Đokovićem i dogovorili smo se bukvalno za 20 sekundi. FON je tada bio peti na tabeli, što mi je dalo dodatni motiv da pomognem ekipi da osvoji titulu. Ono što krasi taj klub jeste neverovatna atmosfera. Na kraju smo zasluženo osvojili prvenstvo, pobedivši tri najbolje ekipe – Novi Pazar, Vranje i Loznicu. Navijači Banjice su nam priredili nezaboravne trenutke u finalnoj utakmici kada smo slavili titulu.
Što se tiče kvaliteta futsala, na tom polju još uvek treba mnogo da se radi. Tek kada svi klubovi postanu 100% profesionalni, liga će napredovati. Trenutno većina igrača radi i igra futsal, a voleo bih da se to u budućnosti promeni”.
Igrao si Futsal Ligu šampiona sa svojim voljenim klubom, ali nažalost dve pobede nisu bile dovoljne za prolaz dalje. Kakvi su tvoji utisci?
“Bili smo u grupi iz koje je samo prvoplasirani išao u sledeću fazu. U odlučujućem meču protiv Rige odigrali smo na visokom nivou i imali svoje šanse, ali nismo uspeli. Treba uzeti u obzir da je Riga imala osam Brazilaca u ekipi – u takvim utakmicama svi igrači moraju biti na 100% da bi se došlo do pobede”.
Pre FON-a igrao si u Italiji, a sada si već nekoliko meseci u Kuvajtu. Kakvo je tvoje iskustvo tamo i kakav je kvalitet futsala u toj zemlji?
“Trenutno igram u Kuvajtu, gde mi je saigrač i cimer iz reprezentacije Marko Pršić. Na njegov poziv sam i došao ovde. Ovo mi je jedan od najlepših perioda u karijeri i životu, i nadam se da ću ostati ovde još tri ili četiri godine.
Posle odlične sezone u Zvezdi, dobio sam poziv italijanske Mantove. Nisam ni sanjao da ću igrati u Seriji A četiri godine. Posle Mantove, igrao sam za San Đuzepe iz Napulja, Peskaru i na kraju Ćampino iz Rima. Imao sam sreću da obiđem gotovo svaki deo Italije i maksimalno iskoristim vreme i van terena. Najlepši period bio mi je u Peskari – ekipa je bila sastavljena da se bori za opstanak, a mi smo završili kao drugi u regularnom delu i stigli do polufinala. Tu mi je trener bio Frane Despotović – odličan stručnjak i veliki gospodin”.
