Denis Inajetović: “Futsal je za mene strast koja ne jenjava”

Denis Inajetović je jedno od poznatijih imena srpskog futsala, igrač koji iza sebe ima bogatu karijeru u brojnim klubovima širom Srbije. Nastupao je za klubove poput KMF Marbo, KMF Smederevo, KMF Ekonomac, KMF Kalča, KMF Winter Sport, KMF Zemun Samo Pravo, KMF Nova Pazova, KMF Forum Vršac, a poseban trag ostavio je i u redovima KMF Crvena zvezda. Njegovo iskustvo, posvećenost igri i liderstvo na terenu čine ga primerom profesionalizma, dok su njegovi nastupi na letnjim turnirima širom zemlje pokazatelj istinske ljubavi prema futsalu, bez obzira na takmičarski nivo.

Denis je poznat po svojoj pouzdanosti, iskustvu i golgeterskim sposobnostima, što ga čini važnim igračem u svakom timu za koji nastupa.

Za naš portal govori o svom sportskom putu, izazovima, uspomenama, ali i onome što futsal za njega čini zaista posebnim – strast koja ne jenjava.

Tvoje iskustvo u futsalu je bogato, nastupao si za dosta futsal klubova u Srbiji. Kako bi opisao svoje dosadašnje iskustvo i koji klub ti je ostao u najlepšem sećanju?

“Smatram da sam dosta prošao u futsalu i stekao puno prijatelja. Svaki klub je nosio sa sobom nove izazove. Bilo je i uspona i padova u svakom klubu. Ono što mi je bila čast i lepota jeste igrati za svoj grad i drugare, a to je KMF Zemun Samo Pravo. Ali bih isto izdvojio i KMF Crvenu zvezdu, klub koji vode dva moja druga, Branislav Borojević i Nikola Vasiljević. Takođe sam u Nišu isto uživao i ostvario veliki uspeh, a to je ulazak u Prvu futsal ligu sa KMF Winter Sport”.

Sad si u KMF Crvena zvezda, reklo bi se da vam je za dlaku izmakla promocija u 1. Futsal ligu. Opiši nam tu sezonu.

“Tako je, trenutno sam u KMF Crvenoj zvezdi i, po svemu sudeći, sigurno bar još ovu sezonu. Izmakla nam je Prva liga za dlaku, kao što ste rekli. Nismo iskoristili veliki broj šansi, i to nas je koštalo. Igrački smo bili bolji, ali je ekipa KMF Novi Sad svaku svoju šansu pretvorila u pogodak i to ih je ostavilo u najkvalitetnijem rangu takmičenja. Što se tiče sezone, bila je dobra, pogotovo u drugom delu prvenstva, gde smo imali samo jedan poraz. Generalno, sezona je bila uspešna i došli smo u situaciju da napadamo ulazak u Prvu ligu, a do juče klub nije ni bio aktivan. Iz sezone u sezonu napredujemo, što govori i velika posećenost ljudi na utakmicama”.

Igrao si za veliki KMF Ekonomac, odakle su potekla velika futsal imena. Kakvo iskustvo imaš da podeliš s nama iz tog perioda?

“Igrao sam za dosta klubova, ali igrati ili biti deo, u to vreme, jednog KMF Marba iz Beograda, KMF Ekonomca iz Kragujevca, bila je čast. Najbolji futsaleri u Srbiji su bili tu i mogao sam da naučim mnogo od njih. Možda sam mogao i više da postignem, ali glava je drugačije razmišljala u tim momentima – porodica, dete – i nije se namestilo još dosta stvari. Ali, sve u svemu, bilo mi je lepo i uživao sam”.

Kako vidiš trenutni razvoj futsala u Srbiji i šta misliš da je potrebno da se unapredi? Da li imaš osećaj da futsal dobija pažnju koju zaslužuje i kako se može dodatno popularizovati?

“Futsal u Srbiji je postao sve popularniji i popularniji. Ljudi koji se brinu o tome rade dobar posao, što govori i veliki broj naših igrača po Evropi, što nije bila tako česta pojava. Samim tim promovišu i naš futsal. Svake godine naši prvaci lige su sve bolji i u evropskim utakmicama. Da bi još bio popularniji, trebalo bi da bude više medijski propraćen i tako bi ljudi u Srbiji više znali o tom sportu. Turniri su takođe promocija futsala, ali došlo je vreme kada u Beogradu nema više od dva turnira, a ranije je bilo minimum deset turnira. Tako bi se i igrači koji završavaju veliki fudbal lakše opredelili za futsal. Nadam se da će jednog dana biti i olimpijski sport, jer to zaslužuje svojom atraktivnošću i lepotom”.

Poznato je da voliš da igraš i na letnjim, ali i na zimskim turnirima. Šta ti oni znače i kako se razlikuju od ligaškog futsala? Da li postoji neki turnir koji ti je posebno drag i zašto?

“Što se tiče turnira, letnjih i zimskih, to je za mene nešto gde sam i započeo celu ovu priču sa drugarima i dobro poznatom ekipom Ninje, gde smo dugo, dugo igrali i osvajali sve što je moglo da se osvoji. Pa samim tim, meni je najlepši turnir bio Fontana kup i turnir Pile u paviljonima na Novom Beogradu. Turniri su najlepša stvar jer tu se ljudi opuste i uživaju u futsalu, i nije uvek rezultat u prvom planu, već druženje – zato tome i služe, a ujedno i borba za što bolji plasman. Iz dobre atmosfere ide i dobar rezultat”.

I za kraj – gde vidiš sebe u narednom periodu, možda i u trenerskom poslu?

“Za kraj, vidim sebe u još jednoj sezoni kao igrač, a kasnije – što da ne – možda i kao trener, za početak nekih mlađih selekcija. Jer mislim da je to jako bitno i potrebno futsalu u Srbiji, za što bolji razvoj i za neke nove momke, pa da se nasledi jedan Rajić, Perić, Šurdužić, Vladimir Lazić, Jovan Lazarević, i ima ih još mnogo… pa na kraju i ja (skromno kroz smeh govori Denis). Ali, sve u svemu, biću u futsalu sigurno”.