Srbija
Ko je Bob Tomić, golman koji je Orlovima dao vetar u leđa protiv Češke?
Bob Tomić je ime koje se sve više pominje u svetu futsala, a njegove impresivne odbrane na golu donose mu zasluženo mesto u srcima navijača. Njegov put do vrha nije bio jednostavan, ali je pun posvećenosti, truda i velikih trenutaka. Sa početkom u KMF Bečej, njegov talenat brzo je prepoznao Kragujevac, da bi kasnije igrao u mnogim evropskim ligama. Danas, kao golman Mad Max Futsala u Finskoj, Tomić se vratio na reprezentativnu scenu, gde je svojim odbranama pomogao Orlovima da se približe plasmanu na Evropsko prvenstvo. U ovom intervjuu, otkriva nam svoje početke, izazove u karijeri i ulogu koju njegov stariji brat, Gala Tomić, igra u njegovom životu i karijeri.
Za početak, ko je Bob Tomić? Mladi u Srbiji ne znaju ko si ti, ali svojim odbranama na golu reprezentacije si se vratio na velika vrata. Reci nam nešto o svojim počecima.
Pre svega, želim da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da odgovorim na vaša pitanja i da mi je uvek drago sarađivati s vama. Kao i mnogi futsal igrači, i moj put do futsala počeo je kroz turnire. Prve korake napravio sam u KMF Bečej sa 18 godina. Sledeće sezone prelazim u Ekonomac iz Kragujevca, što je bio ključan korak za moju karijeru. Rad sa tadašnjim trenerom golmana, Zoranom Rakićevićem, bio je neprocenjiv. Odlazak u Kragujevac na početku moje karijere definitivno se ispostavio kao pun pogodak, jer mi je pomogao da se razvijem i stvorim osnovu za dalji napredak u futsalu.
Kako je to biti brat jednog od naših najboljih pivota u skorijoj istoriji, Gala Tomića? Koliko ti je to pomoglo ili odmoglo u karijeri? Da li je to u današnje vreme prednost ili mana?
Da nije bilo Gala, verovatno se nikada ne bih bavio ovim sportom. Od samog početka ugledao sam se na njega i trudio da sledim njegove korake. Njegova podrška bila je neprocenjiva u ključnim trenucima moje karijere. Kao stariji brat, sa tri godine više iskustva, uvek je bio tu da me posavetuje i usmeri, posebno tokom mog ranog odlaska u inostranstvo.
S obzirom na to da sam često bio „na svoju ruku“, njegovi saveti su mi pomogli da se bolje nosim sa izazovima i donesem prave odluke. Zato smatram da je imati Gala za brata bila ogromna prednost za mene, kako u životu, tako i u karijeri.
Gde si sve branio, kako je tekla tvoja karijera? Kakav je tvoj futsal put i da li je ova utakmica protiv Češke nagrada za sve što si do sada postigao u karijeri?
Karijeru sam započeo u KMF Bečej, a zatim prešao u KMF Ekonomac. Posle samo pola sezone u Ekonomcu, otišao sam u Jermeniju, gde sam sa FC Leo osvojio i kup i prvenstvo. Po povratku u Srbiju, igrao sam dve sezone za KMF Internacional iz Novog Sada, a potom jednu sezonu u KMF Srpska.
Nakon toga sam se otisnuo u inostranstvo, tačnije u Finsku. Prve dve godine proveo sam u FC Kemi, gde smo, uprkos prekidu sezone zbog Covida, uspeli da osvojimo Super Kup, a ja sam bio proglašen za najboljeg igrača tog takmičenja. Sledeće tri godine sam proveo u Vieska Futsalu, a trenutno branim boje Mad Max Futsala.
Tokom svoje karijere odigrao sam mnogo važnih i značajnih utakmica, pa ne mogu da kažem da je meč protiv Češke „nagrada za sve“, ali na reprezentativnom nivou ima posebnu težinu. Kao neko ko već dugo igra u inostranstvu, uvek se trudim da Srbiju predstavljam na najbolji mogući način, kako na terenu, tako i van njega.
Sada si u Mad Maxu, futsal klubu u Finskoj. Kakav je futsal tamo, kakva je liga i kakvo je tvoje iskustvo igranja tamo?
Ovo mi je šesta sezona u Finskoj. Prethodnih godina, nivo lige je bio viši, ali kao i kod nas, mnogi klubovi traju samo nekoliko godina zbog finansijskih problema. Trenutno se tri kluba izdvajaju i prave veliku razliku – FC Kemi, Akaa Futsal i Mad Max Futsal, dok su ostali timovi značajno ispod tog nivoa, kako u organizaciji, tako i u kvalitetu.
Jedna od zanimljivosti finskog futsala je to što gotovo svaki klub koristi golmana u igri. Takav stil igre zahteva od mene da budem kompletniji i spreman na različite situacije. Danas je u velikim klubovima golman ključni deo napada, što dodatno unapređuje moju igru i prilagođava je savremenim zahtevima futsala.
Okrenimo se malo reprezentaciji. Kakvi su tvoji utisci iz prethodne dve utakmice? Protiv Češke si ušao sa klupe i neverovatnim odbranama dao vetar u leđa Orlovima da dođu do izjednačenja. Malo je falilo da uzmemo ceo plen, a pobrao si i simpatije publike. Šta očekuješ od sledeće utakmice sa Belgijom? Kakvi su oni kao protivnik?
Protiv Austrije smo ostvarili sigurnu i očekivanu pobedu, dok protiv Češke ostaje žal što nismo uspeli da trijumfujemo. Ipak, s obzirom na situaciju u kojoj smo se našli, moramo biti pozitivni. Bilo je lepo pomoći ekipi u tako važnom meču, ali ne bih voleo da pričam o sebi – futsal je timski sport, i pravi tim uvek izbaci pojedince. Svaki put neko drugi “iskoči”, što selektor Dejan Majes stalno naglašava.
Utakmicu protiv Češke odigrali smo srcem i dali svoj maksimum. Vratiti se sa 0:4 na 4:4 zahtevalo je ogroman trud i energiju, što je u završnici uticalo na našu koncentraciju i nije nam omogućilo potpuni preokret.
Što se Belgije tiče, svesni smo svoje kvalitete. U prethodnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo kiksnuli smo protiv njih (3:3), ali smo im u gostima dokazali svoj kvalitet pobedom od 2:4. Ključ je da pristup i energija budu na nivou iz drugog poluvremena protiv Češke. Ako to ostvarimo, siguran sam da ćemo doći do pobede.
