Legenda Ekonomca i srpskog futsala: Priča o Vidanu ‘Britvi’ Bojoviću

U vremenu kada su vernost i dugoročna posvećenost sve ređe u sportu, ime Vidan Bojović, poznatiji kao Britva, ostaje sinonim za lojalnost, doslednost i vrhunski profesionalizam. Gotovo čitavu igračku karijeru posvetio je jednom klubu KMF Ekonomac Kragujevac, gde je čak 15 godina bio kapiten i lider šampionske generacije koja je obeležila eru srpskog futsala.

Osim impresivnog klupskog staža, Bojović je upisao i više od 80 nastupa za reprezentaciju Srbije, ali ono po čemu će zauvek ostati upamćen je legendarna utakmica na UEFA Futsal EURO 2012, kada je u duelu sa Azerbejdžanom postigao čak četiri gola i praktično sam doneo pobedu Srbiji u jednom od najuzbudljivijih mečeva evropskih prvenstava.

Danas, Britva svoju energiju, znanje i iskustvo prenosi na mlađe generacije u trenerskoj ulozi. Najnovije poglavlje piše kao deo stručnog štaba KMF Loznica Grad, kluba sa ambicijama i vizijom. A mi smo imali priliku da porazgovaramo sa čovekom koji je postao legenda, ne samo zbog trofeja, već zbog načina na koji je gradio svoju karijeru.

U vremenu kada su vernost i dugoročna posvećenost sve redje u sportu, vi ste sinonim za lojalnost ceo jedan period vaše karijere proveli ste u KMF Ekonomcu, šta taj klub znači za vas?

“Kao prvo želim da se Vama i Futsal Balkanu zahvalim na marljivom radu, praćenju i posvećenosti prema futsalu!
Lepo ste konstatovali da je danas sve redja posvećenost prema sportu u globalu. Nove generacije, nova zanimanja i nažalost sve manje dece na sportskim terenima i samim tim sve slabiji rezultati u svim sportovima.
Što se mene lično tiče, moju dosadašnju sportsku karijeru je obeležio KMF Ekonomac, klub u kome sam proveo više od 20 godina, što kao igrač, što kao trener, i mogu slobodno reći “da nije bilo” Ekonomca siguran sam da ne bih u karijeri ostvario ono što jesam i sa čim mogu da se ponosim! Zbog toga mogu reći da mi je Ekonomac, koji je stvorio profesor Veroljub Dugalić i ljudi koji su bili u Ekonomcu, dao sve, a ja sam koliko sam bio u mogućnosti pokušao da vratim, kako na terenu tako i van njega!“

Ekonomac je godinama predstavljao Srbiju u UEFA Futsal Ligi šampiona. Postoji li neka utakmica sa evropske scene koju posebno pamtite, bilo zbog rezultata, atmosfere ili nekog specifičnog momenta?

“Bilo je mnogo utakmica koje su donosile toliko radosti Ekonomcu, Kragujevcu, Srbiji, pa je jako teško izdvojiti neku. Ekonomac je 11 godina predstavljao Srbiju u UEFA Futsal Ligi Šampiona i bilo je mnogo velikih pobeda protiv velikana futsala, ali ipak ću izdvojiti poraz od Barselone u Peskari od 3:2 gde smo bili na korak od Fajnal fora.
Bila je to strašna utakmica gde smo bili egal sa velesilom u tom trenutku. Vodili smo na toj utakmici, gubili, vraćali se i na 2.3 sekunde do kraja imali gol šansu (loptu smo svi videli u golu), ali strašni golman Barcelone Paco Sedano nam nije dao da ostvarimo san koji smo sanjali.“

Za futsal reprezentaciju Srbije imate više od 80 nastupa, šta je za vas značilo igranje za nacionalni tim?

“Još kao dete koje je “visilo” po ceo dan na igralištu i pikalo loptu, sanjao sam da jednoga dana igram za reprezentaciju i postižem golove na velikoj sceni.
Bogu hvala, taj san mi se ostvario i jako sam srećan zbog toga.
Igrao sam sa velikom strašću, energijom i ljubavi prema najdražem dresu i uvek sa nestrpljenjem iščekivao okupljanja za velika takmičenja.“

UEFA Futsal EURO 2012 u Hrvatskoj bilo je posebno upečatljivo, dali ste četiri gola protiv Azerbejdžana i osvojio bronzanu kopačku. Možeš li nas vratiti na taj meč i podeliti kako ste to doživeli?

“Euro u Hrvatskoj mi ostaje u najlepšem sećanju. Igrali smo dobar futsal i ostaje žal što nismo imali malo više sreće protiv Rusije, jer sam siguran da smo bili kadri za medalju. Ovako ostaje najludja utakmica protiv Azerbejdžana, koja je završena 9:8 u našu korist i koja je u tom trenutku bila utakmica sa najviše postignutih golova na EP.
Imao sam tu sreću da postignem 4 pogotka u protivničku, a nažalost i jedan u sopstvenu mrežu (kroz smeh govori Vidan)
Na kraju nestvarna pobeda i golovi koji su mi na kraju doneli bronzanu patiku Evropskog prvenstva.“

Kako se desio vaš prelazak iz igračke u trenersku ulogu? Da li ste oduvek znali da ćete ostati u futsalu i nakon igračke karijere?

“Znao sam da ću ostati u futsalu, jer sam po povratku u Ekonomac bio pomoćnik u stručnom štabu velikom Predragu Rajiću, koji je, po mom mišljenju, bio najkompletniji igrač futsala u Srbiji!
Kada je Raja otišao iz Ekonomca, došao sam na njegovo mesto i sa Ivicom Marinkovićem predvodio KMF Ekonomac.“

Postali ste trener KMF Loznica Grad, kako je došlo do te saradnje i koji su vaši ciljevi i ambicije?

“Ljudi iz Uprave KMF Loznice su me i pre 4 godine kontaktirali i želeli da dođem i preuzmem tim, međutim tada nije došlo do saradnje.
Pre par meseci Loznica je ostala bez šefa struke Marka Perića, koji je otišao u Mađarsku u Futsal Klub Veszprém, i samim tim ostalo je upražnjeno mesto na poziciji trenera.
Bilo je par kandidata, ali uz preporuku Perketa, ljudi iz Uprave Loznice su me kontaktirali i izrazili želju da preuzmem vodjenje tima.
Na meni nije bila nimalo laka odluka i iskreno, dugo, dugo sam se lomio.
Bilo je mnogo emocija i na kraju je prelomilo to što sam imao podršku kako od predsednika KMF Ekonomac, profesora doktora Pedje Veselinovića, svih ljudi iz Uprave kluba, pa do igrača i prijatelja. Jednostavno, svi su bili za to da probam da napravim još jedan iskorak u karijeri.
Ciljevi su sigurno najviši, odigrati što bolje u UEFA Futsal Ligi Šampiona, plasirati se u naredni krug i napraviti spektakl u 1/8 za grad Loznicu, a u domaćim okvirima dati sve od sebe kako bismo odbranili trofeje iz prošle godine.
Znamo da neće biti nimalo lako, biće to veliki izazov kako za mene, tako i za tim, ali se nadamo i očekujemo da ćemo dostojno prezentovati Loznicu u svim takmičenjima.“

Za kraj, po vašem mišljenju, u kom pravcu ide srpski futsal i koje su ključne stvari za njegov dalji razvoj?

“Što se tiče futsala u Srbiji, stanje je više nego alarmantno i nešto mora da se menja što pre. Klubovi su nam na izdisaju i ako ne bude pomoći Saveza, nisam siguran kako će i da li će moći i dalje da funkcionišu.
Da bi bilo nekog napretka, moraju se ojačati mladje kategorije, naći pravi model i sistem takmičenja i nekako privolevati tu decu da budu u futsalu.
Klubovi to ne mogu sami, jednostavno mora Savez naći sredstva i zatim usloviti klubove da “moraju” ozbiljnije da se bave mladima.
Nekada je KMF Ekonomac imao B i C tim i da toga nije bilo, siguran sam da danas ne bi ni postojao. Iz tog C tima su nam i današnji reprezentativci Srbije i mislim da bez mladih timova i igrača nema perspektive.
Kvaliteta je sve manje, mnogo je igrača koji igraju veliki i mali fudbal istovremeno, slabije se trenira, ali pored ovog svega navedenog, reprezentacija Srbije, igrači i stručni štab nisu smeli da dozvole da se ne plasiramo ni na Evropsko, a ni na Svetsko Prvenstvo.
To je žestok udarac za sve koji vole i koji se bave ovim sportom, a najveći za igrače, jer su propustili dva velika takmičenja.“