Siniša Šicar, dobro poznato futsal lice poznavaocima ove magične igre, već duže vreme predvodi Blue Magic Futsal klub iz Dablina. Sa njim na čelu, ovaj potpuno amaterski klub je tri puta zaredom prvak Republike Irske, tri puta osvajač AUL Futsal Kupa i tri puta je sa svojim klubom osvojio FAI Futsal Kup, te je i redovan učesnik UEFA Futsal Lige Šampiona u kojoj ga ove sezone očekuje izazov Preliminarne Runde u Atini. Izuzetno raspoložen za razgovor, rado se odazvao na naš poziv da da svoje viđenje pred turnir u Atini.

F.B.-Poštovani Siniša, ponavlja se priča od godinama unazad. Titula, sasvim zasluženo, nije odlazila iz Dablina, možete li nam ukratko izneti svoje utiske o prethodnoj sezoni?

–Prije svega, hvala Vam na pozivu za ovaj intervju, pozdrav Vama i svim Vašim čitaocima. Šta da kažem, kada osvojite ligu i dva kupa bez poraza ne možete biti nezadovoljni, ali da se ne zavaravamo, to ne govori toliko o kvalitetu našeg kluba i ekipe koliko o prilicno slaboj konkurenciji i (ne)kvalitetu lige i futsala u Irskoj uopšte. Nikako da napravimo neki značajniji i krupniji korak naprijed. Ne vrijedi kukati, imamo to što imamo i borimo se u skladu sa našim mogućnostima.

F.B.-Osvojeno prvenstvo, bliži se turnir Preliminary Round LŠ u Atini u grupi sa domaćinom te prvacima Engleske i Moldavije. Šta nam možete reći o protivnicima, obzirom znajući vas, da ste ih dobro izanalizirali?

–Tako je, analizirao sam sve tri ekipe, ali nisam siguran da će nam to bitno pomoći s obzirom da se nakon završenog prvenstva sastav svih ekipa znatno promijenio. Grcima i Moldavcima su otišla po tri igrača a dovedena su po četiri nova, dok Englezi nisu imali odlazaka ali su doveli tri igrača. Prvo sam pogledao završne utakmice play off-a Engleske. Bloomsbury je prilično lako srušio Helveciu London nakon nekoliko godina apsolutne dominacije, što je svima nama bilo iznenađenje ali i alarm da se ne zavaravamo da je to loša ekipa bez obzira na niži koeficijent (s obzirom da su nova ekipa, startaju od četvrtog šešira). Klub ima španskog trenera, nekoliko španskih i brazilskih igrača a ostatak tima čine najbolji engleski futsaleri. Takođe, pojačali su se nekim igračima pomenute Helvecie, a ti igrači imaju nekoliko liga šampiona u svojim nogama. S njima igramo prvu utakmicu, i smatram da je to možda i najizglednija prilika za naš klub kad je u pitanju traženje bodova. Mislim da smo tu 50:50.      

-Grci i Moldavci su i prošle godine bili u istoj grupi LŠ-a, tako da sam prvo pogledao taj njihov međusobni susret, a onda i neke skorije utakmice iz domaćeg prvenstva. Mišljenja sam da su te obe ekipe bolje od nas, igraju u jačim ligama, uglavnom su sve to reprezentativci svojih drzava, plus nekoliko stranaca koji u obe ekipe prave razliku. Prošle godine Doukas je slavio 4:2, ali mogla je utakmica otići i na drugu stranu. Po iskustvu, koeficijentu, individualnom kvalitetu igrača i kvalitetu liga iz kojih dolaze – realno je za očekivati da se ova dva kluba bore za prolaz u Main Round. Zanimljivo je napomenuti da je grčki Doukas u posljednje dve sezone u Ligi Šampiona zabilježio po dve pobijede i jednu neriješenu utakmicu u grupi, ali tih 7 poena im nije bilo dovoljno da prođu dalje. S toga su se ove godine još pojacali i s obzirom da igraju pred domaćom publikom, njih vidim kao glavne favorite za prolaz. Naravno, a to ne treba ni napominjati, mi ne idemo tamo da olako damo bodove bilo kome. Idemo sa uvjerenjem da možemo igrati sa svima, i uvjeren sam da ćemo to pokazati i na terenu.

F.B.-Izuzetno dobro i kvalitetno ste odradili pripremni period u odnosu na prethodne sezone, dosta prijateljskih utakmica je iza vašeg tima, kako ste zadovoljni dostignutim nivoom igre?

-Zadovoljan sam kako smo odradili pripreme. Prije svega prošli smo bez povreda, što je nama kao amaterskom klubu jako važno. Sve do ovog puta to je za nas bila nemoguća misija jer nam igrači na treninge dolaze s posla, mnogi rade teže fizičke poslove, dolaze umorni i istrošeni, i do sad smo uvijek imali problema s povredama čim ih malo jače stisnemo na treningu. Ovaj put je kondicioni trener odradio odličan posao, nekako je našao pravu formulu da sve to dozira tako da se igrači ne povrijede a da ipak dostignemo neku zadovoljavajucu fizičku formu.

F.B.-Prijateljski mečevi pravi pokazatelj?

-Odigrali smo i nekoliko prijateljskih utakmica, ali opet imamo tu staru boljku igranja sa slabijim protivnicima i nisam uvjeren da su te utakmice pokazatelj bilo čega. Sve smo pobijedili, poprilično lako, ali kao što rekoh u Grčkoj nas čekaju tri kluba koji su kvalitetniji od nas, pa bi nam  prijateljske utakmice sa jačim protivnicima mnogo više značile. Ali, šta je tu je, raspolažemo s tim što imamo, igramo sa protivnicima sa kojima se mozemo dogovoriti, i to je tako. Svakako, bilo je dobro probati neke taktičke zamisli, osjetiti takmičarsku atmosferu i prekinuti 6 sedmica “suvog” treninga i ponekom utakmicom. Zadovoljan sam trenutnim stanjem, tu smo gdje smo, mislim da je ovo najjači Blue Magic od kada sam ja trener. Možemo trenirati narednih 6 mjeseci, opet ne možemo steći iskustvo za igranje protiv ekipa koje će  nas pogurati izvan zone komfora. To se ne postiže treningom. Spremni smo tačno onoliko koliki je naš maksimum u ovom trenutku, pa ja kao trener moram biti time zadovoljan. 

F.B.-Ono što je karakteristično, isti grad, ista dvorana, isti smeštaj, kakve Vas uspomene vezuju na taj period i da li je vidna razlika u igri vašeg tima?

–Ovo je drugi put da Blue Magic putuje u Grčku. Kao što ste rekli, isti grad, ista dvorana, isti smještaj. Ipak, ima i nekih razlika. Prvi put našem klubu prtivnik je bio AEK, a ovaj put je to Doukas. Drugo, ja tada nisam bio trener kluba, doveden sam nakon te sezone, tako da je meni ovo prvi put da idem u Atinu. Prije preuzimanja kluba, dok sam bio u pregovorima sa predsjednikom, pogledao sam upravo te 3 utakmice iz Atine. Blue Magic je izgubio od šampiona Rumunije u kom su tada igrali naši Pršić i Rakić – 9:0! Smatram da se Blue Magic iz tog perioda i ovaj danas ne mogu porediti. Vidna je razlika u igri, napredovali smo u svim segmentima, posebno takticki, mislim da igramo puno moderniji i brži futsal nego tada, i uvjeren sam da bi danas rezultat između ova dva kluba bio znatno drugaciji. Tada se samo čekalo da sudija svira kraj pa da se pobjegne s terena, a danas bih ja lično baš uživao u jednoj takvoj utakmici. 

F.B.-I na kraju, Vaša očekivanja od Preliminary Round u Atini?

F.B.-Za kraj, nisam baš zadovoljan odgovorom, zvuči previše skromno. Kreću li Siniša Šicar i Blue Magic da pokore Atinu i prokrče put ka Main Round!

“Garantujem da možemo igrati sa svima, ne garantujem da ćemo pobijediti ikoga!”

Sportski pozdrav Vama i Vašim čitaocima! Svako dobro!

Marko Pršić, čovek koji je neizostavna karika u bilo kojem timu da je nastupao. Čovek bez koga se reprezentacija ne može prepoznati i na kraju, pre svega čovek bez koga nije zanimljivo biti u bilo kojem okruženju i kojeg je čast imati za prijatelja ili poznanika.

Nakon sezone koju je proveo na bliskom istoku u Kuvajtu, Marko Pršić je i pored restriktivnih pravila o angažovanju “stranaca” u klubu, izborio svoje mesto pod arapskim vrelim podnebljem i produžio ugovor sa “Al Arabi Sports Club” koji je doveo zajedno sa još jednim internacionalcem iz Srbije, Matijevićem, do drugog mesta na tabeli.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели الصفحة الرسمية للنادي العربي الرياضي (@arabi_sc)

Postavili smo Marku par pitanja na koja nam je ovaj istinski profesionalac dao odgovore:

F.B.-Utisci o protekloj sezoni u Kuvajtu, osvojeno drugo mesto sa klubom na kraju sezone?

M.P.-Sama liga je izuzetno specifična. Ima 8 ekipa, od kojih svaka ekipa ima pravo da registruje 3 stranca, od kojih dva mogu da se skidaju i budu u protokolu, dok je jedan na tribini. Tako da ima minimum 16 stranaca u ligi i na neki način je fer liga pošto dosta zavisiš od domaćih igrača. Većina klubova u stručnom štabu ima Špance/Portugalce/Brazilce i samim tim napreduju svi klubovi odnosno reprezentacija.

F.B.-Da li su ispunjena tvoja očekivanja u klubu i da li si zadovoljan svojim nastupima?

M.P.-Ne želim da veličam svoj uspeh, ali je činjenica da od kada sam došao u klub da smo pre dve sezone igrali finale Kupa dok je prethodno finale Kupa bilo davne 2015. godine. Takođe smo prošle sezone prvi put u istoriji kluba bili drugi na kraju regularnog dela sezone od osnovanja lige, odnosno kluba 2008. godine što je po meni uspeh za klub i igrače.

Želim i ovako javno, znam da oni to neće ni čitati a samim tim ni videti ovaj intervju, da spomenem da mi je klub izašao maksimalno u susret, pošto sam imao problem sa zadnjom ložom i čuvena Marijana Kovačević je učinila sve što je u njenoj moći, tako da mi je krajem decembra produžila karijeru. Zahvalan sam svojim prijateljima što su me doveli do nje. Napominjem da sam imao brojne ponude drugih klubova iz Kuvajta i Saudijske Arabije ali pošto imam izuzetno korektan odnos sa predsednikom kluba, kao Galijani sa Ibrahimovićem, nisam imao srca da pređem u drugi klub. Smatran sebe skromnim likom i nikada nisam nešto posebno sebe isticao, ali živimo u takvom svetu gde pobeđuje “ja pa ja” tako da uživam maksimalno u klubu i već sada osećam kod njih status “legende”.

F.B.-Obzirom da si uz nova dva pojačanja kao treći stranac u klubu ostao a da je to prouzrokoval da se zbog ograničenja klub rastane sa Matijevićem, da li si po tebi opravdao očekivanja čelnih ljudi kluba?

M.P.-U klub su došla dva Španca, dva majstora, dva velika asa, Migelin i Borja, ali to nije nikakav problem za mene pošto me to dodatno loži i “pali” i verujem u sebe i u ove“x noge” koje imam. Iskren da budem, većina futsal “kritičara” se čudi kako opstajem i igram, kako i dalje trajem, uprkos dosta povreda koje sam imao, ali mi samo daju snagu da budem još jači i bolji u ovim godinama pa zato često kažem: “Dođi ti majstore, da te vidim kako bi se ti snašao.” Ovo nije vezano samo za futsal, već za bilo koju životnu situaciju.

F.B.-Možeš li predstaviti ambicije kluba u narednoj sezoni?

M.P.-Što se samog kluba tiče, za klub da se nadam da cemo uzeti neki trofej nakon 2013. kada je prvi i poslednji put osvojen kup.

F.B.-Pred tobom su reprezentativne obaveze koje si nažalost zbog povreda koje su te zadesile na najvažnijim takmičenjima, propuštao, tvoja očekivanja od reprezentacije Srbije kao kapitena u odsustvu Simića, odnosno zamenika kapitena i osobe koja daje primer svima?

M.P.-Što se tiče reprezentacije, grupa je izjednačena. Nažalost, mišljenja sam da smo sami sebi najveći protivnici. Ukoliko budemo pravi, ne igrao ja uopšte ili igrao 35 minuta po tekmi, ne sumnjam nijednog momenta u prolaz na SP. Tako kažem jer ne želim da ističem pojedince, ali kada se pogleda spisak igrača na koje možemo računati s pravom možemo da se nadamo i verujemo u najveći domet, a po mom misljenju i direktnom prolazu na SP.

Moram napomenuti ovo, čudni smo ti mi u futsalu, uvek smo kao neki favoriti, a na kraju jedva živu glavu izvučemo iz svega. Treba se otrezniti, uvek je potreban neki “refresh”, dobra je generacija, treba raditi, jako trenirati, naći motivaciju, energiju, želju. Tu sve staje i počinje!

Jedan tim, srcem svim. Idemo dalje…!

Bio je to Marko Pršić, koji je za kratko vreme stekao status legende u arapskom svetu dok na ovi prostorima to traje dugi niz godina a trajaće još nadamo se dugo!

Miodrag Aksentijević prešao je iz Stuttgarter Futsal Club 2020 u TSV Weilimdorf i time pokazao da je i u svojim poznim igračkim godinama izuzetno cenjen i kao čovek a posebno kao jedan od najpriznatijih golmana u istoriji ovih prostora.

Kao golman, Miodrag Aksentijević našao se nekoliko puta u izboru za najboljeg na svetu. Obeležio je zadnju deceniju na golu futsal reprezentacije Srbije, uskočio iz aviona u patike na aerodromu i pravo na utakmicu FIFA World Cup u Litvaniji za vreme Covid-19 kada je bilo najpotrebnije. Nastupao u Srbiji, Kazahstanu, Rusiji gde je dva puta izabran za najboljeg golmana, potom najbolji golman u Francuskoj odakle ga je put odveo u Štutgart.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Miodrag Aksentijevic (@miodrag_aksentijevic)

Srpski reprezentativac je 2021. godine stigao u Štutgart. Nakon raskida saradnje sa klubom sa kojim je ispisao istoriju u Nemačkoj gde je osvojio prvi šampionski prsten nakon uspostavljanja novog formata Bundeslige, posle dve godine na golu “Stuttgarter Futsal Club 2020” 39-godišnji golman staje među stative gradskog rivala TSV Weilimdorf.

Transfer koji je na obostrano zadovoljstvo realizovan, doneće nov izazov “hobotnici” iz Srbije ali i novom klubu koji u predstojeću sezonu, po rečima ljudi iz uprave, ulazi sa velikim ambicijama. Kako je Miki za klupsku stranicu naveo,-

‚‚Štutgart mi ima izuzetno veliki značaj, zbog čega su veoma uspešni razgovori sa TSV-om brzo nagovestili buduću saradnju. Cilj nam je da osvojimo šampionsku titulu i podignemo kako klub tako i nivo lige za stepenik više. Verujem da je sve ovo moguće sa ovim klubom , a ja ću dati svoj doprinos.”

Srećno Miki!